VIDEO: U najvećoj pomorskoj tragediji u istoriji poginulo 5.000 dece

Brod "MV Wilhelm Gustloff" u pogon je pušten 1937. godine kao putnički brod namenjen nacističkoj organizaciji 'Kraft durch Freude'.
Umesto imena Adolfa Hitlera, brod je na kraju poneo ime predsednika švajcarskog ogranka nacističke partije. Bila je to Hitlerova odluka koju je doneo na Gustlofovoj sahrani, kada je sedeo uz njegovu udovicu. 
 
Na brodu su se za nacističku elitu održavali brojni koncerti i kulturni događaji, ali i putovanja na godišnje odmore na Mediteranu. Krajnji cilj broda zapravo je bilo poboljšanje slike o Trećem rajhu u očima Evrope i sveta. No, njegova putnička karijera potrajala je vrlo kratko. 
 
Već 1939. godine brod dužine 208 i širine 24 metra preuzela je nemačka mornarica i prenamenila ga u vojnu bolnicu. Nakon 1940. Gustlof je postao 'ploveća kasarna', a 1945. je stavljen u funkciju evakuacije nemačkih vojnika i civila iz Istočne Pruske, Kortlanda i Zapadne Pruske. 
 
Operacija Hanibal i beg pred Crvenom armijom 
 
Na svojoj najnovijoj funkciji, "MV Wilhelm Gustloff" se našao u samom središtu 'Operacije Hanibal', misije evakuacije nemačkih vojnika i civila koji su bežali pred nezaustavljivom Crvenom armijom. Svi su čuli vesti o njenom ulasku u Nemersdorf, prvom nemačkom selu koje je brutalno pregazila.  
 
Na svoju posljednju deonicu brod je krenuo iz Gdinje na obalama Baltika s ciljem da izbeglice preveze na sigurno, u Kiel.  Prema službenoj dokumentaciji, na brod je ukrcano 6.050 ljudi, ali u njoj nisu navedeni brojni putnici koji su na brod ušli bez ikakve evidencije. 
 
Jedan od retkih preživelih ljudi, Hajnc Šon, godinama kasnije u svojoj detaljnoj analizi naveo je da je na brodu bilo ukupno deset i po hiljada ljudi. Polovina njih bila su deca. Osim običnih civila i brojnih vojnih lica, bilo je tu i zdravih i povređenih vojnika.  
Brod je poslednji put isplovio 30. januara 1945. godine u pratnji manjeg broda opremljenog podvodnim torpedima. Suprotno preporukama vojnog narednika Vilhelma Zana da brod krene plićom rutom bližoj obali, kapetan Fridrih Petersen odlučio se na dublju rutu za koju je bio siguran da je očišćena od mina.  
 
Misteriozno upozorenje preko radija 
 
Kada je dobio radijsku poruku da mu se približava nemački konvoj koji iz mora uklanja neprijateljske mine, kapetan je uključio zelena i crvena svetla zbog čega je "Wilhelm Gustloff" postao lako uočljiv. To je samo nekoliko sati kasnije presudilo i brodu i hiljadama ljudi koji su bežali od rata. Izvor ove poruke ni danas nije utvrđen - nikakvog nemačkog konvoja naime nije bilo.  
 
S obzirom da su nacisti na brod ukrcali i protivvazdušne projektile i da se u njemu prevozilo i vojno osoblje, brod nije smeo da nosi bolničke oznake pa prema međunarodnim zakonima nije imao pravo na zaštitu na moru. 
 
Nekoliko trenutaka nakon paljenja svetala, brod je zapazila posada sovjetske podmornice S-13 pod zapovedništvom kapetana Aleksandera Marineska. Zbog niskih temperatura na Gustlofu se smrznulo protivvazdušno naoružanje, a na pratećem brodu opremljenom torpedima otkazali su senzori. Nemci su tako ostali bez ikakve zaštite.  
 
Tri razorna torpeda i smrt 5.000 dece 
 
Pre nego što su Gustlof pogodila tri torpeda, kapetan Marineska je brod pratio puna dva sata. Prvi projektil je pogodio predeo u kojem su boravili članovi posade koji nisu bili na dužnosti. Drugi projektil je pogodio deo u kojem su smeštene žene, a trećim je razoren mašinski deo što je prekinulo i pogon, ali i električnu energiju, pa time i mogućnost komunikacije.  
 
Samo je jedan čamac za spasavanje bio u upotrebljivom stanju, a temperatura vode bila je oko 4°C. Međutim, bila je to posebno hladna noć pa je temperatura vazduha iznosila oko -18°C zbog čega je površinu vode prekrivao sloj leda. Iako su mnogi ljudi poginuli usled udara projektila ili u nastaloj gužvi na bordu, većina njih umrla je od smrzavanja u hladnoj vodi.  
 
Samo 40 minuta kasnije "MV Wilhelm Gustloff" bio je na dnu mora. Od više od deset hiljada putnika na brodu, nemačke jedinice su uspele da spasu njih 1.252. Sva četiri kapetana su preživela, a nacisti su postupak pokrenuli samo protiv jednog od njih. Međutim, on nikada nije osuđen zbog pada nacističke Nemačke.  
 
Prema podacima Hajnca Šona u nesreći je stradalo 9.343 ljudi, od čega 5.000 dece. Prema nezavisnom američkom istraživanju iz 2003. godine, umrlo je 9.400 ljudi. 
 
Najveća pomorska tragedija u istoriji 
 
I Savezničke i sile Osovine za vreme Drugog svetskog rata potopile su bezbroj brodova prepunih civila. Međutim, potop Gustlofa bez ikakve sumnje je najveća pomorska tragedija u istoriji. Samo tri meseca kasnije, ista podmornica je potopila i brod 'General von Steuben' pri čemu je život izgubilo tri hiljade ljudi. 
 
Pre nego što je potopio Gustlof, Aleksander Marinesko pred vojnim sudom je kažnjen zbog alkoholizma zbog čega nije mogao da bude proglašen vojnim herojem. Zbog toga mu je dodeljeno odličje nižeg ranga, a u oktobru 1945. godine nečasno je otpušten iz službe.  
 
Mihail Gorbačov ga je posthumno 1990. godine nagradio titulom 'heroja Sovjetskog Saveza'.  
 
Stravična tragedija u kojoj nije prekršen ni jedan ratni zakon 
 
U intervjuu za "Njujork tajms" 2003. godine, nemački dobitnik Nobelove nagrade za književnost Ginter Gras ovako je objasnio svoj nagrađivani roman 'Im Krebsgang', delo zasnovano na potonuću Gustlofa: 
 
'Napisao sam knjigu, kako bih tu tragediju oduzeo iz ruku ekstremne desnice. Oni kažu da je ta tragedija bila ratni zločin. Taj događaj je bio stravičan, ali nije bio rezultat ratnog zločina, već je bila stravičan rezultat - rata.
 
S njim se slaže i Hajnc Šon, najistaknutiji preživeli Nemac koji je život posvetio analizi potonuća i utvrđivanju činjenica. U trenutku kada je brod pogođen, on je bio tek preplašeni 18-godišnjak koji je radio za sitnu dnevnicu. Upravo je on prvi utvrdio koliko je putnika tačno bilo na brodu i bez njegovog zalaganja možda se nikada ne bi saznala razmera tragedije. 
 
No, i on tragediju odbija da kategoriše kao ratni zločin.  
 
"Brod je prevozio vojnike, plovio je pod neprijateljskim bojama i bio je naoružan. Ispaljivanje torpeda na takvo plovilo ni na koji način nije bilo protivno ratnim zakonima", rekao je jednom prilikom. 
 
Upitne namere nacističke elite 
 
Iako je kroz Baltik u kratkom vremenu brodovima evakuisano dva i po miliona Nemaca što im daje pravo svojatanja najveće humanitarne akcije u istoriji, nemoguće se oteti utisku da namere nacista nisu bile sasvim čiste ni kada su spašavali sopstveni narod - ili zarobljenike. 
 
Ukrcavanjem civila na naoružane brodove pod vojnim oznakama sigurno su znali da te ljude dovode u smrtnu opasnost. Ni u jednom od ta dva tragična slučaja posade ni na jedan način nisu pokušale neprijateljske snage da obaveste da, između ostalog, prevoze i civile.  
 
Šta je presudilo brodu 
 
Stručnjaci i istoričari se slažu da su "MV Wilhelmu Gustloffu" presudila tri faktora: 
 
a) brod nije imao nikakvu zaštitu osim broda čiji su senzori na kraju zakazali, 
 
b) odluka četvorice kapetana da plove otvorenim morem i 
 
c) s obzirom da je brod četiri godine bio privezan u luci, kapetani su se bojali da plove maksimalnom brzinom.  
 
Bez ta tri faktora, slažu se stručnjaci, ruska podmornica nikada ne bi uspela da pogodi Gustlof torpedima. 
 

Komentari 0

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Život - Magazin

Da li čovek zaista ima pet čula?

Slika sveta koji poznajemo konstruiše se u našem mozgu. Kako do toga dolazi? Putem brojnih receptora informacija koje dolaze iz naše okoline.