Nomofobija - strah od ostavljanja telefona kod kuće

Oblije vas znoj, drhtite i nekontrolisano brinete da ćete možda propustiti telefonski poziv, zato što ste ostavili mobilni kod kuće?
 Nomofobija - strah od ostavljanja telefona kod kuće
Foto: Pixabay
Nomofobija je jedna od više od 250 poznatih fobija, vrsta teskobe koje su najčešće rezultat nekog ličnog dramatičnog iskustva, objašnjava profesor psihologije Jirgen Margraf. Taj dramatičan događaj pohranjen je u mozgu i neki okidači mogu izazvati i telesnu reakciju.
 
Ljudi koji pate od nomofobije pokazuju fizičke i psihičke simptome kada im mobilni nije pri ruci ili ako pomisle da bi se mogao zbog prazne baterije ugasiti. Počinju da im se tresu ruke, vrti im se u glavi i teško dišu. Nomofobija (dolazi od fraze "no mobile") je bolest koja se širi poput epidemije.
 
Prema jednoj anketi sprovedenoj u Velikoj Britaniji, čak 66 odsto ljudi užasava pomisao na to da bi mogli ostati bez mobilnog. Takođe, 41 odsto korisnika ima dva ili više telefona "za svaki slučaj", a prosečni korisnik 34 puta na dan proverava je li mu mobilni pri ruci i radi li.
 
Simptomi nomofobije mogu biti vrlo neugodni: ubrzan puls, bol u prsima, mučnina, vrtoglavica, drhtavica i otežano disanje, baš kao kod klasičnog napada panike. Ovaj strah češće pogađa žene nego muškarce, no muškarci su ipak oni koji češće imaju dva ili više telefona.
 
Od svojih mobilnih najteže se razdvajaju mladi do 24 godine, a stariji su manje vezani za njih.
 
Kako se nositi s fobijama?
 
Fobija se klasificira kao bolest nakon što se ispuni nekoliko kriterijuma, kaže profesor psihologije Jirgen Margraf. Na primer, kada strah dosegne nepodnošljiv ili jedva podnošljiv nivo ili kada fobija ograničava kvalitet života. U tom slučaju osoba bi trebalo da potraži pomoć psihoterapeuta.
 
"Fobije se često leče kognitivno-bihevioralnom terapijom", kaže Peter Falkai, direktor univerzitetske klinike za psihijatriju i psihoterapiju Ludviga Maksimilijana. Terapeut će s pacijentom pokušati da kreira situaciju koja izaziva teskobu i zatim je analizira i pokaže moguća rešenja.
 
Terapija se obično kombinuje s odgovarajućom količinom antidepresiva, a vrsta fobije utiče na izbor terapije. Neki ljudi fobiju uspeju da prevladaju sami, ali ako samoterapija ne da rezultate, rad s iskusnim terapeutom najbolji je način da ovaj psihički poremećaj ne postane hroničan, pišu 24 sata.
  • bananaphone

    20.01.2018 10:58
    Jacesto ostavim mobilni kod kuce. Namerno.
    Probajte.
  • NS

    20.01.2018 10:12
    Kako malo treba da se čovek drži u ropstvu (savremenom).
  • Luna

    19.01.2018 23:24
    Da,tako se i meni desilo da zaboravim telefon kod kuce.Prvo sto mi je palo na pamet je bilo da mi ga nije neko ukrao,a drugo koliko je sada tacno sati!?Za drugo sam se snasla,a za prvo sam imala nelagodu u narednih četiri sata.Nisam razmisljala o tome neko vreme,pa sam se osetila na neki nacin slobodno sto ne gledam stalno u telefon ,nego uzivam u svakodnevnim stvarima bez telefona.A,onda se opet setim da mi ga nije neko izvukao iz torbe?I resim da ne mislim o tome,ako i jeste,ma nije sve propalo...
    A misli su mi bile i prisecanje sta smo radili bez telefona i računara?

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Život - Magazin

Mladić se probudio na sopstvenoj kremaciji

Rohitaš Kumar (25) oz Indije, koji je bio proglašen mrtvim, probudio se na sopstvenoj kremaciji, neposredno pre nego što je trebalo da bude spaljen, jer lekar nije uradio obdukciju.

Da li čovek zaista ima pet čula?

Slika sveta koji poznajemo konstruiše se u našem mozgu. Kako do toga dolazi? Putem brojnih receptora informacija koje dolaze iz naše okoline.