Zašto nam se neke pesme "zaglave" u glavi?

Sigurno vam se dogodilo da vam se po glavi mota neka pesma koju ni uz jaku želju da vam "svira" nešto drugo ne možete da izbacite iz glave?
Zašto nam se neke pesme "zaglave" u glavi?
Foto: Pixabay
Stručnjaci ih nazivaju "nesvesnim muzičkim slikama" i znaju nešto o tome kako ulaze u glavu, ali još važnije, i kako iz nje brže izlaze. 
 
U studiji objavljenoj u magazinu "Psychology of Music" navodi se da više od 90 odsto odraslih osoba "uživa" u ovakvoj muzici na nedeljnom nivou, a neki čak i svakodnevno. Iako većina ljudi "zarazne" pesme doživljava kao prijatne, ima i onih koje one izluđuju. 
 
Elizabet Helmut Margulis, profesorka i direktorka Laboratorije za muzička saznanja na Univerzitetu u Arkanzasu, kaže da je uglavnom reč o manjim delovima pesme, a ne o celoj pesmi, i to najverovatnije nešto što ste nedavno čuli. 
 
Ona navodi da na ponavljanje mogu da nas podstaknu i potpuno čudni i nepredvidljivi podsticaji, poput postera lika iz nekog Diznijevog filma koji bi nas podsetio na pesmu, ili osobe koja ima frizuru sličnu onoj koju nosi neka muzička zvezda. Naučnici su takođe primetili da zarazne pesme imaju neke uobičajene karakteristike. 
 
"Najčešće imaju brz tempo i optimistične su, a većinom imaju i predvidive melodijske konture", objašnjava istraživač muzike Keli Jakubovski sa univerziteta Daram u Velikoj Britaniji. 
 
Osim predvidljive melodije, objašnjava Jakubovski, te pesme imaju tendenciju da sadrže neočekivanu malu promenu u brzini ili ritmu, koji se našem mozgu čini vrednim pamćenja. Margulis mogući uzrok pronalazi u činjenici da je, gledajući istoriju čovečanstva, snimanje muzike prilično svež fenomen. 
 
Jedno istraživanje pokazalo je da muzika može da doprinese poboljšanju memorije kod ljudi s multiplom sklerozom, a postoji i veliki broj dokaza koji ukazuju da naši umovi koriste asocijaciju za skladištenje i povraćaj uspomena. 
 
Isto tako, više istraživanja pokazalo je da ljude s neurotičnim ili opsesivno-kompulzivnim karakteristikama zarazne pesme češće pogađaju, a imaju i tendenciju da se u njihovim glavama duže zadržavaju. 
 
Srećom, postoje načini da zaraznu pesmu izbacite iz glave ako počne da vam smeta. 
 
"Pronalaženje mentalno zahtevnih zadataka i razmišljanje o njima obično odvlači pažnju daleko od unutrašnje muzike", kaže Lasi Likanen s Helsinškog instituta za informatičku tehnologiju. 
 
S njim se slaže i Margulis, koja kaže da zarazne pesme pogađaju ljude prilikom obavljanja poslova koji zahtevaju manje pažnje, poput spremanja jela, ali nudi i drugo rešenje. 
 
"Kada je pesma zaglavljena u našim glavama, to je skoro isto kao da je pevamo. Ako svojim ustima počnete da radite nešto drugo - žvaćete žvaku, jedete jelo ili razgovarate s prijateljem - tako možete da je izbacite iz glave", otkriva Margulis. 
 
Rešenje ima i Jakubovski, koja savetuje da se suprostavite svom neprijatelju preslušavanjem cele pesme koja sadrži "zaglavljeni" deo. 
 
"Možda pronađete pregradu u kojoj je zaglavila, i oslobodite je", zaključuje Jakubovski.
  • Salamander

    28.01.2018 08:24
    postoji tehnologija
    Zove se DP4, u krajnjoj liniji, trudite se intenzivno da sto vise i jace u sebi ponavljate melodiju, pa ce se " energija" melodije istrositi.
    Trivijalna stvar.
    Ali mozete je i upotrebiti za ucenje necega. Najbolje stranih reci.
    Asocirate ih za melodiju i upamticete ih zauvek.
  • Led Zeppelin

    27.01.2018 22:53
    Dikin taja (Dikin taja)
    Dikin taja (Dikin taja)
    Sojcice devojcice
    Dikin taja, ime moje
    mnogo zapoveda...

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Život - Magazin

Da li čovek zaista ima pet čula?

Slika sveta koji poznajemo konstruiše se u našem mozgu. Kako do toga dolazi? Putem brojnih receptora informacija koje dolaze iz naše okoline.