FOTO: Pesak guta grad i njegove stanovnike na ivici arktičkog kruga

Bilo lopatama ili rukama, oni svakog dana moraju da razgrću nagomilani pesak ako žele da izađu iz svojih kuća...
Neobično selo Šojna nalazi se na ivici arktičkog kruga, a uprkos hladnim temperaturama njihova obala smatra se pustinjom. Kruti pesak prostire se na oko 10 kilometara obale Belog mora, gde se nalazi Šojna.
 
Ono što je nekada bilo malo i tiho ribarsko selo 1930-ih je naraslo u impresivnu naseobinu s preko 1.500 meštana i čak 70-ak ribarskih brodova. Nekada vrlo bogat morski život rezultovao je masovnim izlovom, a na kraju je zbog nestašice ribe propao posao pa se populacija u selu značajno smanjila.
 
Ljudi su počeli masovno da se sele, odlazeći u nova ribarska mesta koja im nude bolju perspektivu. Ipak, ostali su starosedeoci i oni koji nisu imali mogućnost da odu, a uskoro su u Šojni doživeli i neobičan fenomen - peščane dine su započele svoju invaziju na mesto.
 
U početku polako, morski sistem je postao neuravnotežen zbog preteranog izlova, pa je okeansko dno počelo da se pomera. Nekada potopljene peščane dine krenule su prema obali, zbog čega je Šojna počela da tone.
 
 
 
 
 
U početku je to bilo neznatno, ali 1980-ih je pesak počeo da se približava kućama, a u ranim 1990-ima je zahvatio grad. 
 
Zatrpani na dnevnoj bazi
 
Ljudi iz Šojne su jedno veče normalno legli da spavaju, a ujutro su imali šta da vide - bili su živi zakopani u svojim kućama. Pogled kroz prozor otkrivao je samo gomilu srebrnog peska preko kojeg se prelivala sunčeva svetlost - naprosto ih je progutalo okeansko dno.
 
Nakon što su se iskopali nadali su se da je njihova noćna mora gotova, ali nije bila. Pesak im se i dalje prikrada dok spavaju.
 
Masovni egzodus
 
Ionako mala populacija pretrpela je još jedan egzodus, iza sebe ostavljajući groblje brodova i kuće koje se urušavaju u selu koje se pretvara u grad duhova. Danas je Šojna dom 300-inak ljudi koji preživljavaju s mizernim penzijama, naknadama za nezaposlene, u slobodno vreme loveći guske i otkopavajući pesak. Nažalost, tržište rada je nepostojeće, a mesto nema novca kako bi se u njega ulagalo. 
 
 
 
 
Nema hotela ni restorana, a grad ima samo nekoliko manjih prodavnica. Ljudi iz Šojne se probude, iskopaju iz peska kad je potrebno i jednostavno postoje u tom udaljenom i bizarnom kutku sveta.
 
Svakodnevni život s peščanim olujama
 
Zapadni vetrovi nose dine uz obale tako brzo da bukvalno mogu pokriti celu zgradu u jednoj noći. Ipak, stanovnici su naučili nekoliko trikova koji im olakšavaju život - noću ostave vrata otvorena kako bi ujutro mogli da izađu. Ovakav način života čini većinu kućnih poslova besmislenim, pa tamo nema brisanja prašine ili usisavanja.
 
Otići se može jedino morem ili vazduhom
 
U selu nema potrebe za asfaltiranim putem ili železnicom, a svako putovanje iz Šojne svodi se na brod ili avion koji poleće sa skromne piste duge 650 metara i naravno, prekrivene peskom. Međutim, čak i to nije neka nužda, nije da lokalci žele da odu odatle.
 
Uprkos teškim okolnostima, stanovnici su ponosni na svoj neobičan stil života, a uslovi koji se drugima čine nepodnošljivim za njih su normalni.
 
Rekonstrukcija grada da se smesti pesak
 
Ipak, brojni stranci pokušavaju da pronađu način kako da im olakšaju, a arhitekta Jan Gunar Skjeldsøy prikuplja najbolja arhitektonska rešenja za stanovanje kojima bi se mogao umanjiti uticaj peska.

Komentari 0

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Život - Magazin

Da li čovek zaista ima pet čula?

Slika sveta koji poznajemo konstruiše se u našem mozgu. Kako do toga dolazi? Putem brojnih receptora informacija koje dolaze iz naše okoline.