Jedna od najpoznatijih ratnih fotografija progonila svog autora

Pištolj je već bio opalio u ispruženoj ruci vojnika, dok se zarobljenikovo lice zgrčilo od udara metka koji je ulazio u njegovu glavu. U levom uglu fotografije nalazi se vojnik koji je usled šoka napravio grimasu.
Balistički stručnjaci kažu da ova fotografija - koja je postala poznata kao "Sajgonska egzekucija" - prikazuje mikrosekundu u kojoj je metak ušao u čovekovu glavu. 
 
Fotografija Edija Adamsa na kojoj brigadni general Ngujen Ngok Loan ubija zarobljenika Ngujena Van Lema, pripadnika Fronta nacionalnog oslobođenja Južnog Vijetnama, smatra se jednom od najmoćnijih fotografija Vijetnamskog rata. Objavljena je u skoro svim novinama širom sveta i postala je simbol brutalnosti i ratne anarhije. 
 
U Americi je fotografija podstakla snažan osećaj uzaludnosti Vijetnamskog rata i osećaj da u tom ratu neće biti pobednika. 
 
"Ima nečeg u prirodi te fotografije što duboko utiče na gledaoca, i zbog čega fotografija ostaje duboko urezana u sećanje", kaže direktor za komunikacije u Dolf Brisko centru za američku istoriju Ben Rajt. Centar, sa sedištem na Univerzitetu Teksas u Ostinu, čuva Adamsovu arhivu fotografija, dokumenata i prepiski. 
 
Da je ovaj pucanj snimljen filmskom kamerom, snimak bi svakako bio jeziv, ali ne bi izazvao ista osećanja teške tragedije i ne bi tako snažno obeležio taj trenutak. 
 
Ali fotografija ipak ne može u potpunosti da objasni okolnosti i atmosferu na ulicama Sajgona 1. februara 1968. godine, dva dana nakon što su snage Narodne vojske Severnog Vijetnama i Vijetkonga - odnosno Fronta za nacionalno oslobođenje Južnog Vijetnama, pokrenule Tet ofenzivu. 
 
Desetine gradova Južnog Vijetnama osvojene su iznenadnom akcijom. Teške ulične borbe pretvorile su Sajgon u gubilište, a haos je nastao kada je vojska Južnog Vijetnama uhapsila osumnjičenog vođu grupe Vijetkong, Ngujena Van Lema, na mestu masovne grobnice s više od 30 civila. Adams je počeo da pravi fotografije još dok je grupa vojnika s generalom Loanom naterala Lema da vezanih ruku na leđima krene u pravcu Loanovog džipa. Loan je stajao pored Lema pre nego što je uperio pištolj u glavu zatvorenika. 
 
 
"Mislio sam da će mu samo pretiti ili ga maltretirati, pa sam automatski podigao fotoaparat i snimio fotografiju", rekao je kasnije Adams. 
 
Verovalo se da je zarobljeni Lem ubio ženu i šestoro dece jednom od Loanovih kolega, pa je oficir ispalio metak. "Ako oklevate, ako ne izvršavate svoju dužnost, ljudi vas neće slediti", objasnio je svoj nepredvidivi postupak.
 
Ubica postaje žrtva
 
"Loan je odigrao presudnu ulogu u prva 72 sata Tet ofanzive, predvodeći snage koje su sprečile pad Sajgona", tvrdi pukovnik Tulijus Akampora, koji je dve godine radio kao oficir za vezu američke vojske. 
 
Adams je rekao da je na prvi pogled stekao utisak da je Loan "hladni, zlovoljni ubica". Ali nakon što je putovao s njim širom zemlje, revidirao je svoju procenu. 
 
"On je proizvod savremenog Vijetnama i svog vremena", rekao je nakon što je napustio Vijetnam. 
 
Adams je fotografiju snimio 1. februara 1968. godine, a u maju naredne godine za nju je osvojio najvredniju novinarsku nagradu - Pulicera. Uprkos planetarnom uspehu i čestitkama kolega koje su takođe osvojile ovu nagradu, zatim tadašnjeg američkog predsednika Ričarda Niksona, fotografija je počela da progoni autora. 
 
"Dobio sam novac za prikaz čoveka koji ubija drugog", rekao je Adams na ceremoniji povodom dodele nagrada. "Dva života su uništena, a ja sam za to plaćen i postao sam heroj", dodao je. 
 
 
Adams i Loan ostali su u kontaktu, čak su i postali prijatelji nakon što je general na kraju rata pobegao iz Južnog Vijetnama u SAD.  Ali, Loan je po dolasku u američki imigracioni kabinet zamalo deportovan, i to baš zbog Adamsove fotografije. Od Adamsa je traženo da svedoči protiv Loana, ali fotograf je uradio upravo suprotno. Adams se čak pojavio na televiziji kako bi objasnio okolnosti pod kojima je fotogradfija nastala. 
 
Kongres je konačno ukinuo deportaciju i Loanu je dopušteno da ostane. Otvorio je restoran u predgrađu Vašingtona koji je na meniju imao hamburgere, picu i vijetnamska jela. 
 
Jedna fotografija u "Vašington postu" ponovo ga je dovela u centar pažnje američke javnosti.  Prikazala je ostarelog Loana kako sedi za šankom svog restorana, a u potpisu je opet ponovljena njegova životna priča. 
 
Na kraju se prisilno penzionisao jer mu je posao uništila priča o njegovom životnom putu.
 
Slava je i Adamsu uništila život
 
Adams se kasnije prisetio da je prilikom poslednje posete Loanovom restoranu u WC-u pročitao uvredljive grafite koje su Loanovi gosti urezali u zidove. 
 
Hal Buel, Adamsov urednik fotografije u "Asošiejted presu" kaže da je "Sajgonska egzekucija" i dalje prisutna u sećanju ljudi iako je od nje prošlo 50 godina jer je u jedno maleno polje smeštena puna simbolika ratne brutalnosti. 
 
"Kao i sve ikone, ona sažima ono što je prošlo, obuhvata trenutak i, ako smo dovoljno pametni, govori nam nešto o budućoj brutalnosti koju obećavaju svi ratovi", kaže Buel. "Edi je i sam govorio da je fotografija moćno oružje. Fotografija je po svojoj prirodi selektivna, izoluje jedan trenutak, razdvajajući taj trenutak od trenutaka pre i nakon toga, koji bi verovatno prilagodili njeno značenje", objašnjava urednik AP-a. 
 
Adams je ostvario veliku fotografsku karijeru. Osvojio je više od 500 nagrada za najboljeg fotoreportera, a obišao je bojna polja u još 13 ratova i fotografisao mnoge poznate ličnosti poput Ronalda Regana, Fidela Kastra i Malkolma Eksa. Uprkos svemu što je postigao nakon Vijetnama, trenutak njegove najpoznatije fotografije progonio ga je do kraja života. 
 
"Na toj fotografiji ubijene su dve osobe", napisao je Adams nakon smrti generala Loana od karcinoma 1998. godine. "General je ubio Vijetkong, a ja sam svojim fotoaparatom ubio generala", rekao je Adams, koji je umro 2004. u 71. godini.
  • /

    05.02.2018 20:35
    /
    ih koliko se loana seta ovde
    traze i penziju
  • gari

    05.02.2018 10:59
    Hvala za zanimljiv tekst.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Život - Magazin

Da li čovek zaista ima pet čula?

Slika sveta koji poznajemo konstruiše se u našem mozgu. Kako do toga dolazi? Putem brojnih receptora informacija koje dolaze iz naše okoline.