Zemlje članice ipak nisu obavezne da je primene. Ona će pojedinačno će odlučivati da li će da zadrže letnje računanja vremena ili će ga ukinuti, a u Ministarstvu privrede rekli su za Tanjug da se prati situacija u EU i ukoliko bude zvaničnog usvajanja odluke o odustajanju od režima letnjeg računanja vremena, menjaće se zakonska regulativa u Srbiji.
"Zakonska regulativa u našoj zemlji usklađuje se sa regulativom u EU, što je i obaveza Srbije zbog trenutnog procesa pristupanja EU", kažu u Ministarstvu privrede.
Da bi kazaljke ipak ostale mirne, odluku evropskih parlametaraca moraju da potvrde Komisija i Savet evrope. Da li treba ukinuti letnje računanje vremena i pomeranje sata dva puta godišnje? Oprečna su mišljenja lekara, astronoma, fizičara.
Šefica katedre za astronomiju Matematičkog fakulteta Anđelka Kovačević, objašnjava da je letnje računanje vremena uvedeno kako bi se sačuvala energija i omogućio što veći broj radnih sati za vreme svetlosti dana.
"Postoje određene studije u Finskoj koje ukazuju da pomeranje sata loše utiče na ljudsko zdravlje, da je povećan broj srčanih udara tokom nekoliko dana od trenutka promene vremena", pojašnjava Kovačević.
Naravno, kako kaže, postoje i dalje argumenti koji kažu da ne treba ukidati letnje računanje vremena, da deca treba da idu u školu kada je najviše svetlosti tokom dana, da su istraživanja pokazala da se najveći broj kriminala dešava između pet i osam sati, a to je to period kada u letnjem računanju vremenu ima najviše svetla.
Glavni motiv zbog čega je uvedeno letnje računanje vremena – ušteda energije, kako kaže, dovedeno je u pitanje. U savremenom društvu potrošnja energije ne zavisi mnogo od dužine dana.
"Skoro sav posao danas se obavlja preko kompjutera, osvetljenja postoji i u modernim zgradama, te je pitanje koliko se energije uštedi", dodaje Kovačevićeva i poručuje da pomeranje sata definitivno utiče na čovekov bioritam, na neke više i sa ozbiljnijim posledicama.
Slobodan Bubnjević iz Instituta za fiziku i urednik portala "Nauka kroz priče" kaže da je inicijativa za ukidanje letnjeg računanja vremena loša ideja i dodaje da se prave značajne uštede energije pomeranjem sata, kao i da je argumentacija o štetama neubedljiva. Pitanje je, kako kaže, da li će ta ideja da se realizuje.
"Generalno meni je zastrašujuće da ćemo zauvek ostati zarobljeni u zimskom vremenu koje je prirodno vreme. Mi se svi pomalo radujemo kada krajem marta pređemo na ukazno vreme, da nam je više vremena obdanica. Ako ukinemo ukazno vreme zauvek ostajemo u prirodnom vremenu", pojasnio je.
Bubnjević podseća da je inicijativa o ukidanju letnjeg računanja vremena počela da se razvija u Rusiji koja ima mnogo vremenskih zona i da je imala drugačijih argumenata od Evrope da se na takav korak odluči.
"U Evropi živimo u tri vremenske zone. To preslikavanje je više proizvod kvazi razumevanja onog što su podaci iz nauke, nego dubljeg promišljanja", pojasnio je.
Pojašnjenja radi, zimsko računanje vremena je pravo, astronomsko vreme, kada je Sunce u zenitu, na najvišoj tački neba, u 12 sati. Letnje vreme je odluka države da se časovnici pomere sat vremena unapred krajem marta i vraćaju sat vremena unazad krajem oktobra. Naziva se još i ukazno vreme.
Letnje i zimsko računanje vremena već je ukinuto u nekim zemljama, kao što su Island, Belorusija i Turska.
.jpg "Na današnji dan: Titu dodeljen naziv narodnog heroja,")
Komentari 4
zimska depresija
Jasmina
gari
Ovo najbolje objašnjava situaciju. S obzirom na navike ljudi, najbolja varijanta za letnje računanje vremena jeste baš da zenit bude oko 1 - pola 2. Jer više smo orijentisani oko intervala od 8 do 8, a ne od 6 do 6. Normalno je da nam više prija da što više stvari obavljamo po danu, a ne po mraku, ljudi smo, nismo šišmiši.
Da, i ako zemlje članice nisu u obavezi da primene ovo, zašto bismo mi bili u bilo kod trenutku u obavezi da ukinemo letnje pomeranje vremena.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar