Osmočasovno radno vreme zastareo koncept

U proteklih nekoliko godina više studija se bavilo temom osmočasovnog radnog vremena za koje se ispostavilo da jednostavno ne funkcioniše.
Osmočasovno radno vreme zastareo koncept
Foto: Pixabay
Rezultati svih ovih studija su pokazali da dužina trajanja radnog vremena nema nikakve veze sa tim koliko ste efikasni i produktivni. Pa, odakle je došla ideja o osmočasovnom radnom vremenu?
 
Kampanju je pokrenuo socijalni reformator Robert Oven 1810. godine u vreme kada su fabrike radile 24 sata, a radnici su često radili od 10 do 15 sati. Tada je Oven izmsilio slogan "Osam sati rada, osam sati odmora, osam sati spavanja", a 1926. godine više od veka kasnije kompanija Ford Motor postala je prva koja je uvela trajanje smene od osam sati i udvostručila platu zaposlenih. 
 
Danas, osmočasnovno radno vreme je definitivno zastareli koncept. 
 
Istraživač ciklusa sna Natanijel Klejtman otkrio je nešto što se zove "osnovni ciklus odmaranja" shvativši da naša tela funkcionišu na devedesetominutnom periodu u toku noći između dubokog i laganog sna. To se isto dešava i u toku dana, naša viša i niža budnost se smenjuju u istom periodu zbog čega nam je potrebno više pauza kako bismo bili produktivni. 
 
Dr Trevis Brejderi predložio je sledeću alternativu: idealan odnos rada i odmora bio bi 52 minuta rada i 17 minuta odmora. Ljudi koji su ovako održavali ovaj balans imali su zavidan nivo fokusiranosti na posao. 
 
Švedska je takođe eksperimentisala sa smenama od šest sati u jednom domu za stare. Prvi izveštaji su potvrdili da su medicinske sestre bile srećnije, imale su više energije i bile su produktivnije. Čim su se vratili na staro, sestre su se žalile na umor i iscrpljenost. 
 
Novinar Oven Džones je predložio da se radi četiri dana nedeljno, a njegov kolega iz Gardijana zastupa ideju o radnom danu od četiri sata. 
 
Iako još uvek nije postignut konsenzus o dužini trajanja smene, jedno je sigurno: to nije osam sati dnevno.
  • Ssss

    15.02.2018 20:26
    Ja posle radnog mesta na kome nije odredjeno radno vreme (nazovi fleksibilno), sto samo zvuci odlicno, a u praksi znaci radni dan od 10 sati, a kad posao zahteva I dva tri vezana dana sa 18 I vise radnih sati, predjoh na radno mesto sa odredjenim radnom vrenom, 8 sati, I koje se postuje. Procvetah. Dajte da se postuje tih 8 sati za pocetak, danas se radi mnogo vise od toga, ne samo u Srbiji vec svuda u svetu. Treba nam ponovo neka radnicka revolucija.
  • Dragče

    15.02.2018 18:07
    Vreme je novac
    Kao što rekoh vreme je novac, tako da je u interesu poslodavaca da što duže radimo, što je razumljivo. Moja teza je jednostavna 4 sata pre podne i 4 sata popodne a sve između je odmor i slobodno vreme, pa ko voli nek izvoli.
  • 3

    15.02.2018 17:05
    x8
    kako bi neoliberalni koncept (čija je jedna od odlika masovna nezaposlenost, privatizacija - 2., minimalne zarade - 3., fleksibilnost - 4., ....) opstajao da prethodno sve radne norme nisu pogažene http://www.ilo.org/dyn/normlex/en/f?p=NORMLEXPUB:12100:0::NO::P12100_ILO_CODE:C001? U nekim MNK (retail Srbija) po ugovoru o radu, radi se nepuno radno vreme, npr 7 h, a vreme koje se kod poslodavca provede na radu bude i h 9+. Sve zavisi od toga koliko su pojedinci u timu kompaktni i uspešni u tome da sve poslove u smeni završe za što kraće vreme. Prekovremeni rad je nepoznata kategorija, niti se evidentira; niko o njemu ni ne razmišlja, niti ga spominje. Po pravilu je broj angažovanih zaposlenih za obavljanje svih poslova manji od normiranog potrebnog broja izvršilaca. Drugo, čak i kada po MNK aršinima vaš (kolektivni) rad bude pozitivno ocenjen, vaša plata nije veća, vaša je nagrada nov kolega. Samo naizgled se pri tom radno naprezanje izvršilaca smanjuje dolaskom novozaposlenog, radno vreme ne, jer je ono faktor različitih organizacionih uslovljenosti u ingerenciji menadžmenta, pa često prevazilazi prosečan broj sati po ILO (48) u toku nedelje. Tako je u praksi, a koju braću http://www.arhiva.srbija.gov.rs/vesti/2001-08/01/26820.html, briga za to ovde?
    http://www.greanvillepost.com/2012/01/25/neoliberalism-and-the-end-of-shorter-work-hours/

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Život - Magazin

Da li čovek zaista ima pet čula?

Slika sveta koji poznajemo konstruiše se u našem mozgu. Kako do toga dolazi? Putem brojnih receptora informacija koje dolaze iz naše okoline.