Stiven Olusola i njegova žena Činve utočište u sklopu "Vine Heritage Home Foundation" osnovali su pre 13 godina kako bi spasili decu blizance koji se po drevnoj tradiciji ubijaju odmah po rođenju. Ova stravična tradicija nastavlja se i danas, daleko od očiju javnosti.
Zaštitnici blizanaca sasvim slučajno su čuli za ovu tradiciju. Olusola je tako još 1996. godine načuo da će jedno dete biti žrtvovano kako bi se udobrovoljili bogovi i osigurala plodna ratarska sezona.
"Molio sam ih da je ne ubiju i da mi dozvole da je uzmem. I tako smo počeli. Stizalo je sve više i više dece i shvatio sam da je moj dvosobni stan premalen za sve njih. U to vreme smo imali malu pomoć nekih pojedinaca. Briga o ovoj deci preuzela je moj život pa sam dao otkaz na svom poslu na Univerzitetu u Abuji", naglašava Olusola.
Ubistva beba, najčešće blizanaca, praktikuje nekoliko zajednica Basa Komo plemena. Oni veruju da su blizanci "demoni koji im piju krv na spavanju" i kako su "predodređeni da ubiju svoje roditelje", piše "Guardian".
Fondacija pokušava da spreči ubistva uz pomoć svojih doušnika koji im dojavljuju kada je neko dete u opasnosti.
"Uz pomoć naših doušnika dobijamo informacije o rođenju blizanaca. Pronalazimo selo u kojem se to dogodilo i stižemo na pregovore s njihovim vođama. Pokušavamo da ih uverimo da decu ostave u životu i da predaju nama. Obećamo im da ćemo decu vratiti u zajednicu kada oni budu spremni da ih prihvate", naglašava Olusola.
Uprkos ovoj miroljubivoj strategiji spašavanja dece, većina njih ipak nažalost umire.
"Nekada nam bude jasno da bez obzira na duge i mukotrpne pregovore neće pustiti dete i tada znamo da mu nažalost nema pomoći", dodaje.
Mnoga deca koju uspeju da spasu zbog svog lošeg zdravstvenog stanja ne prežive dug put do skloništa u kojem trenutno živi 116 beba.
Legenda o moćnim bićima
Prekrasno selo Ubo Saidu u zajednici Basa Komo živi daleko od očiju javnosti i bilo kakve civilizacije. Njegovi stanovnici legendu o "blizancima demonima" prenose s kolena na koleno.
"Blizanci po našem verovanju nisu ljudi. Oni su opasnost za celu zajednicu jer su nam još davno naši preci govorili kako imaju strašne moći. Gledamo ih kao bogove među ljudima i odmah po njihovom rođenju celo selo dobije obaveštenje da je rođena pretnja i zlo", rekao je jedan od stanovnika ovog sela.
Većina porodica koje žive u ovim delovima izgubila je nekoliko dece u obrednim ubistvima koje provode vračevi.
"Kada se bebe rode, vrač ih hrani posebno pripremljenom tečnošću. Uverava ljude u zajednici da je reč o vodi i da je smrt beba zapravo prirodan, božji čin. Uloga vode, kako im govore, je da duh deteta ostane u porodici. Daleko je to od istine budući da je reč o jako otrovnom napitku. Posebno teško je ženama koje su prisiljene da gledaju svoju decu kako umiru. I one same etiketirane su kao prljave zbog rađanja 'zabranjenih bića'", naglašava on.
U ovim delovima Nigerije veruje se da su blizanci jako moćna bića i pretnja svima, posebno vračevima.
"Veruje se da je njihova moć jača od vračeva i čarobnjaka koji inače vladaju našom zajednicom. Blizanci im predstavljaju pretnju i zato ih ubijaju. Upotrebljavaju svoje misteriozne magične moći u njihovim ubistvima. Čini vam se čudno, ali tako mi živimo. Iako hrišćanske zajednice pokušavaju da iskorene ovo verovanje, još uvek se ubistva dešavaju", rekao je jedan mlađi stanovnik sela.
"Mnogi stručnjaci ne veruju da se ova ubistva događaju u Nigeriji jer su stravična i potpuno apsurdna. Teško je verovati u njih i teško je započeti pravu istragu i istraživanje", rekla je Dioka Bridžet iz istraživačkog centra Univerziteta u Nigeriji.
Vlasti su ipak 2013. godine sprovele istragu koja je pokazala da "uz zajednice za koje se zna da izvršavaju takva ubistva postoje i pojedinci čija verovanja i praktikovanja, a tiču se dobrobiti dece, ne prate civilizacione standarde".
Nakon istrage koja je potvrdila da se deca i dalje ubijaju pokrenuta je kampanja koja je trebalo da razvije preko potreban dijalog s članovima plemena. Uključene su bile tradicionalne i verske vođe zajednica iz šest različitih delova s ciljem zaustavljanja ove stravične prakse. Ali zbog manjka sredstava kampanja je ubrzo prekinuta.
Džozefin Alumanah, profesorka antropologije na nigerijskom Univerzitetu smatra da se promena ipak ne može dogoditi preko noći. "Ne možete uveriti ljude da promene sistem u koji veruju hiljadama godinama u samo nekoliko nedelja", rekla je ona.
.jpg "Na današnji dan: Titu dodeljen naziv narodnog heroja,")
Komentari 3
@@'tradicija'
slucajevi kanibalizma u africi/afrikanaca imaju kulturoloski okvir i pocivaju na dubokim, narodnim verovanjima i oblicima ponasanja - u pitanju je generalna praksa
tvoje pitanje sadrzi ironicno i odgovor na njega: u pitanju je tradicija
e sad, postavlja se pitanje opsta svesnost o temi da ljudi koji putuju (migriraju) ne ostavljaju na granici svoja politicka uverenja, svoje tradicije, svoja verovanja ma koliko mi misli da se to desava....
demografski detalj (idirektno vezan za temu): africka drustva koji ubijaju svoje blizance/albino obicno imaju veliku stopu demografskog rasta; postoji mogucnost da je u pitanju forma drusvtvene kontrole; okrutna forma ali ipak forma...
@'tradicija'
'tradicija'
albino-ljudima se seku delovi tela (prsti, sake, ruke ili cak noge a cesto se ubijaju da bi im povadili unutrasnje organe) i ti delovi se koriste u magijskim ritualima
odnedavno je pocelo i ubijanje celavih muskaraca zbog verovanja da im se pod lobanjom nalazi grumen zlata (...)
iako su ove prakse veoma rasprostranjene po celom africkom kontinentu medjunarodna zajednica (UN) ne reaguje ili veoma retko (a lokalne vlasti nije bas briga) - delimicno i zbog razloga da se spoljasnja intervencija ne bi okarakterisala kao rasisticka...
#funfact: nedavna ubistva sa elementima kanibalizma u evropi (fr & i) koje su pocinili migranti iz subsaharske afrike pod ovim tumacanjem dobijaju sasvim novi obrt
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar