Nakon što je njena baka povikala: "Stani! Udarila si dete!" vozač BMW-a je zastala, a zatim krenula unazad i ponovo pregazila devojčicu. Žena za volanom ponovo je krenula napred, zgazila devojčicu po treći put. Kad je napokon izašla iz BMW-a odmah je ponudila užasnutoj porodici: "Nemojte reći da sam ja vozila", rekla je. "Recite da je to moj muž. Možemo vam dati novac."
Zvuči kao suluda urbana legenda, ali Slate donosi ozbiljnu priču da u Kini vozači koji su vozilom naleteli na pešake i tako ih povredili ponekad se vraćaju da ih dokrajče.
Sigurnosne kamere redovno su hvatale vozače koji su vozili nazad i napred po žrtvama kako bi bili sigurni da su mrtvi. Kineski jezik čak ima i izreku posvećen fenomenu: "Bolje je pregaziti i ubiti nego pregaziti i povrediti."
U jednom televizijskom prilogu iz 2008. godine prikazan je snimak sa sigurnosnih kamera na kojem se vidi prašnjavi beli Passat koji se kretao unazad velikom brzinom i zabio u 64-godišnju baku. Vozač, Džao Ksiao Čeng, na trenutak je zaustavio automobil, a zatim staje na gas i prednjim točkovima prelazi preko žene. Zatim se Džao pomera u rikverc, a točkovi su srušili ženu na pločnik. Džao nije učinio ništa osim što je još dvaput išao napred-nazad, svaki put pregazivši baku. Zatim se udaljio s mesta zločina. Neverovatno, ali sud je presudio da nije kriv za namerno ubistvo.
Prihvatajući Džaovu tvrdnju da je mislio da gazi kese za smeće, sud u Taidžu u pokrajini Džeđang osudio ga je samo na tri godine zatvora zbog "nemara". Ovaj slučaj bio je neobičan samo zato što je uhvaćen na videu. Kao što je televizijski voditelj napomenuo, "Možete videti beskonačni broj priča o sličnim slučajevima."
Takvi slučajevi postoje decenijama. Kako piše "Slateov" Džefri Sant, prvi put je čuo za fenomen "hit-to-kill" na Tajvanu sredinom devedesetih godina kada je tamo radio kao učitelj engleskog jezika. Kolega učitelj bi ga vozio na nastavu. Nakon jednog bliskog susreta s motociklom, rekao je: "Ako pregazim nekoga, opet ću ga udariti i uveriti se da je mrtav." Poprilično smireno objasnio je da u Tajvanu, ako povredite čoveka, ceo život plaćate medicinsku negu. Ali ako ubijete tu osobu, morate da platite samo jednom. Insistirao je da je ozbiljan i da je to uobičajeno.
Većina ljudi slaže se da je fenomen, barem delimično, proizašao iz zakona o naknadi za žrtve. U Kini je naknada za ubistvo u saobraćajnoj nesreći relativno mala - od 30.000 do 50.000 dolara - i nakon što se uplati, stvar je gotova. Nasuprot tome, plaćanje za celoživotnu negu za preživele s invaliditetom može doseći milione. Kineski mediji nedavno su opisali kako je jedan invalid primio oko 400.000 dolara tokom prve 23 godine nege.
Vozači koji odluče da ubiju to čine zato što je ubistvo daleko ekonomičnije. Zaista, Džao Ksiao Čeng - čovek snimljen dok je nekoliko puta prelazio preko žrtve - završio je s plaćanjem kazne od oko 70.000 dolara.
Možda najstrašnija stvar tih hit-to-kill slučajeva je situacija kada početni sudar nije ozbiljno povredio žrtvu, a vozač se ipak vratio i ubio žrtvu.
U pokrajini Sičuan ogroman kamion srušio je dvogodišnjeg dečaka. Dečak je bio samo šokiran početnim udarcem, i odmah je stao na noge. Očevici su rekli da je dečak otišao do svog kišobrana, koji je odleteo na drugu stranu ulice, kada se kamion vratio i opet ga udario, ovaj put ga ubivši. Uprkos svedočenju očevidaca, šef policije okruga izjavio je da se kamion nikad nije kretao unazad, nikada nije udario dečaka i da točkovi nikada nisu prešli preko deteta. U međuvremenu, jedna web stranica postavila je fotografije koje prikazuju detetovo telo pod prednjim točkom kamiona.
U svakom od tih slučajeva, uprkos snimcima i fotografijama koje pokazuju da je vozač pogodio žrtvu drugi, a često čak i treći, četvrti i peti put, vozači su kažnjeni plaćanjem iste ili manje naknade nego što bi imali da su samo povredili žrtvu.
S toliko vozača koji su pobegli od teške kazne, kineska javnost je ponekad preuzimala stvar u svoje ruke. Godine 2013. gomila u Džengdžou u pokrajini Henan premlatila je bogatijeg vozača koji je ubio šestogodišnjaka nakon što ga je navodno dvaput pregazio. (Televizijski izveštaj tvrdi da je masa reagovala na "lažne glasine". Međutim, najmanje pet svedoka tvrdilo je da je čovek drugi put pregazio dete.)
Naravno, ne izbegne svaki ubica kaznu.
Čovek po imenu Jao Jiaksin koji je u 2010. pregazio biciklistu u Sianu i vratio se kako bi bio siguran da je mrtav, čak je povređenu ženu još ubo i nožem, osuđen je i pogubljen. U 2014. vozač Zang Kvingda koji je svojim kamionom pregazio starijeg čoveka i vratio se da bi ga ubio, osuđen je na 15 godina zatvora.
I Kina i Tajvan usvojili su zakone kojima pokušavaju da iskorene takve slučajeve. Tajvanski zakonodavci reformisali su član 6. svog građanskog zakonika, koji je dugo ograničio mogućnost podizanja građanskih tužbi u ime drugih (kao što je osoba ubijena u saobraćajnoj nesreći). U međuvremenu, kinesko zakonodavstvo naglasilo je da slučajevi višestrukih gaženja treba da se tretiraju kao ubistva.
Ipak, čak i kad vozač više puta udari žrtvu, teško je dokazati nameru - barem na način koji će zadovoljiti kineske sudije. Čini se da sudije, policija i mediji prihvataju neverovatne tvrdnje da su vozači slučajno više puta prešli vozilom preko žrtve.
Prošlog meseca pred sud se našla žena koja je svojim BMW-om ubila dvogodišnjaka na pijaci, a zatim porodici ponudila mito. Tvrdila je da je ubistvo bilo nesreća. Tužioci su prihvatili njenu tvrdnju i preporučili da sud smanji kaznu na dve do četiri godine zatvora. Ta lagana kazna biće stroža nego što su mnogi vozači dobili za slične zločine. Ali to verovatno neće sprečiti nekog drugog vozača da krene u rikverc i ponovno pregazi svoju žrtvu.
.jpg "Na današnji dan: Titu dodeljen naziv narodnog heroja,")
Komentari 4
Neko
Okrutnost
Doduše, inaju tradiciju gaženja ljudi. Zar nisu tenkonima gazili studente, za vreme protesta na trgu Tijenanmen 1989. godine? Kroz celu istoriju su dokazali svoju okrutnost.
đing dingiling
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar