Sobne biljke opasne po zdravlje

Difenbahija izaziva crvenilo i svrab na koži, filadendron iritira usnu duplju, dok kućna paprat "troši" kiseonik.
Sobne biljke opasne po zdravlje
Foto: Pixabay
One oplemenjuju prostor, zelenilom nadomešćuju nedostajuće pejzaže, odmaraju oči, mirisima ispunjavaju čula. Zavisno od prostora u kome se živi, mogu biti prave botaničke bašte, ili u saksijama i žardinjerama rasute po celom stanu. Malo koja kuća nema makar neku sobnu biljku kao estetski detalj, dok iskreni zaljubljenici i oskudan prostor podređuju raskošnom biljnom rastinju. Za većinu se zna da uklanjaju štetna zračenja koja oslobađaju kućni aparati, da proizvode kiseonik trošeći ugljen-dioksid, ali se malo pažnje obraća na njihovo loše delovanje na zdravlje ljudi i kućnih ljubimaca.
 
Difenbahija, mada veoma omiljena, može da bude i vrlo opasna. Brisanje prašine sa listova može da izazove crvenilo i svrab na koži. Ukoliko se samo deo lista poliže, što je obično svojstveno deci, može da nastane snažan bol usana, a kroz nedelju dana i nemogućnost govora. Ako sok nekim slučajem dospe u oči može da izazove slepilo.
 
Fikus je takođe česta ukrasna biljka, a malo se zna da lišće sadrži veoma otrovan mlečni sok. Iako postoji čak 800 podvrsta ove biljke, gotovo sve u dodiru sa kožom izazivaju svrab i oticanje. Ukoliko dođe do ovakvih simptoma, obavezno treba posetiti lekara da bi se dobila odgovarajuća terapija protiv upala i alergija.
 
Kućna paprat je među retkim biljkama koje noću apsorbuju kiseonik, a oslobađaju ugljen-dioksid. Ukoliko se drži u spavaćim sobama, zbog potrošnje kiseonika kod ukućana može da izaziva jutarnje glavobolje. Osim toga, specifičan miris može da dovede i do nesanice. Ne treba ih držati u spavaćim sobama.
 
Filadendron takođe sadrži biljni sok koji može da iritira kožu i usnu duplju. Ukoliko dospe u usnu duplju može da dovede do otežanog disanja, oticanja grla, ali i do stomačnih problema. Iako su neke opasnije reakcije vrlo retke, preporuka je da se biljka ne drži u kući sa malom decom i kućnim ljubimcima.
 
Hortenzija je grmolika drvenasta biljka nazubljenih ovalnih listova i raskošnih loptastih cvetova bele, ružičaste i u nijansama crvene boje, koja raste u visinu i do 4,5 metara. Iako su cvetovi izuzetno privlačni, mogu da izazovu bol u stomaku. O ovome treba naročito voditi računa ukoliko ima male dece i kućnih ljubimaca. Česti simptomi su i svrab na koži, povraćanje, slabost i znojenje. Pojedine studije upozoravaju na to da cvet hortenzije može da izazove i napade slične epileptičnim, poremećaj krvnog pritiska, pa čak i komu.
 
Flamingov cvet je tropska biljka tamnozelenih srcolikih i mesnatih listova i najčešće upečatljivih crvenih cvetova. Ukoliko se pojede bilo koji deo ove biljke može da dođe do peckanja u ustima koje vremenom postaje sve intenzivnije dovodeći do pojave plikova. Oslobođeni otrov iz biljke deluje i na glas, koji može da promukne. U najgorem slučaju može da dođe do izrazito bolnih otoka i opekotina unutar sistema organa za varenje, pa čak i do gušenja.
 
Kroton je biljka lepa i apsolutno nedodirljiva. Ukoliko joj se priđe bez rukavica istog časa oslobađa otrov sakriven u bezbojnoj mlečnoj tečnosti lišća. Mlečni sok može da izazove iritaciju kože, a ukoliko dospe u krvotok može da dovede i do smrtnog ishoda.
  • jova limanac

    19.03.2018 15:00
    @Biolog Sve osim biljaka koje žive u ekstremnim toplotnim uslovima i otvaranjem stoma preko dana bi izgubile dragocenu tečnost, i zbog toga stome otvaraju isključivo noću i samim tim oslobađaju kiseonik tada. Naravno, ta oslobođena količina kiseonika je mala i teško da jedna biljčica u saksiji može iole primetno da utiče na količinu kiseonika u sobi. Primeri su biljke iz porodica kaktusa, bromelijada, ananasa i agava, odnosno sve one vrste koje su razvile CAM fotosintezu.
  • Biolog

    19.03.2018 00:42
    BEZ NASLOVA
    "Kućna paprat je među retkim biljkama koje noću apsorbuju kiseonik" SVE BILJKE NOĆU APSORBUJU KISEONIK i ISPUŠTAJU UGLJEN DIOKSID u procesu disanja, za razliku od dana kad apsorbuju ugljen dioksid, a ispuštaju kiseonik to je proces fotosinteze.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Život - Magazin

Da li čovek zaista ima pet čula?

Slika sveta koji poznajemo konstruiše se u našem mozgu. Kako do toga dolazi? Putem brojnih receptora informacija koje dolaze iz naše okoline.