FBI rešio misteriju egipatske mumije

Kada su rešili da se pozabave mumificiramnom glavom iz Egipta, koja je izazvala veliku pažnju javnosti, istraživači bostonskog Muzeja lepih umetnosti i Univerziteta Harvard nisu bili sigurni da li se pred njima nalaze ostaci muške ili ženske osobe, zbog čega su morali da u pomoć pozovu forenzičare američkog FBI-ja.
To je za FBI bio susret sa najstarijim ostacima koje su morali da istraže. Mumificirana glava, odvojena od tela, pronađena je u jednoj egipatskoj grobnici 1915. godine, a naučnici su morali da dođu do DNK kako bi otkrili kome glava pripada. 
 
Glavu su u skrivenoj grobnici otkrili američki arheolozi koji su ispitivali drevne egipatske nekropole u Deir el Berši, oko 289 kilometara od Kaira. U prostoriji, koju su naučnici nazvali "Grobnica 10a", sahranjeni su egipatski plemić Džahutunokt i njegova supruga. Pljačkaši grobova uzeli su svo zlato i dragocenosti, a mumificirano telo bez glave bacilli u ugao prostorije, koju su pokušali da zapale kako bi prikrili svoje tragove. 
 
Džahutunokt i njegova supruga vladali su gornjim Egiptom oko 2.000 godine pre nove ere, a iako su zidovi njihove grobnice bili prazni, kovčeg je bio išaran prelepim hijeroglifima. 
 
Ostaci su nakon otkrića završili u bostonskom muzeju, a sve do 2009. godine bili su nepoznati javnosti, dok ih muzej nije izložio. Ono što je oduvek bunilo stručnjake bilo je da li je to glava Džahutunokta ili njegove žene, zbog čega su zaključili da bi jedino DNK test mogao da odredi o kome se radi. 
 
Međutim, kako je rekla kustos muzeja Rita Frid, te 2009. godine nije bilo uspešnih ekstrakcija DNK iz mumija starih preko 4.000 godina, a dodatni problem predstavlja i to što se pri susretu sa vazduhom veoma brzo degradira DNK mumija. Osim toga, skenerom je utvrđeno da glavi nedostaju jagodične kosti i deo vilice, što je unelo dodatnu nedoumicu oko toga kog je pola mumija. 
 
Raniji pokušaji da se dobije drevna DNK ili nisu uspeli ili su proizveli rezultate kontaminirane modernim DNK, zbog čega se muzej obratio FBI. Nikada pre toga FBI nije radio na uzorku toliko starom, a uspeh izvlačenja genetskog materijala iz mumije stare 4.000 godina značio bi dodavanje još jedne moćne tehnike prikupljanja DNK i pokretanje novog načina dešifrovanja drevne egipatske prošlosti. 
 
"Postojalo je uverenje da nije moguće izvući DNK iz drevnih egipatskih mumija", rekla je Odil Lorajl iz FBI, pre nego što su njene kolege i ona uspeli u tome. 
 
 
Kako bi utvrdila da li je izvukla drevni DNK ili kontaminirani sa DNK savremenih ljudi, ona je najpre analizirala koliko su ostaci oštećeni i ustanovila teška oštećenja. Nakon toga je ubacila podatke koje je dobila u kompjuterski softver koji je analizirao odnos hromozoma na datom uzorku i ustanovila da se radi o muškarcu. 
 
Prilikom njenog istraživanja razrešena je još jedna misterija - vekovima su arheolozi i istoričari raspravljali o tome koliko su drevni Egipćani povezani sa savremenim ljudima iz Severne Afrike i na iznenađenje mnogih pokazalo se da je Džahutunokt sa majčine strane bio evroazijskog porekla. 
 
Kako navodi Njujork tajms, buduće analize drevnih DNK pružaće uvid u to kako se različita populacija selila i mešala u Egiptu, pre vise od jednog milenijuma. Isto tako, nalazi doktorke Lorlajl i njenog tima mogu biti od koristi i za buduće forenzičke analize FBI. 
 
"Isprobavamo tehnike koje bi mogle da nam pomognu u budućnosti kada analiziramo teško oštećene ostatke, poput izgorelih ostataka", rekla je Lorlajl.

Komentari 0

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Život - Magazin

Da li čovek zaista ima pet čula?

Slika sveta koji poznajemo konstruiše se u našem mozgu. Kako do toga dolazi? Putem brojnih receptora informacija koje dolaze iz naše okoline.