Imaju toliko zlata da ga stavljaju i u hranu

Zlato je veliki biznis, posebno u Dubaiju, pošto na Ujedinjene Arapske Emirate odlazi oko 25 odsto globalne trgovine tog luksuznog metala.
Ta zemlja dobro je poznata po svojoj velikoj ljubavi prema zlatu, pa nije neobično videti automobile optočene zlatom ili automate koji izbacuju zlatne poluge. A novi hit je - jestivo zlato.
 
Jedan od najprestižnijih hotela u Dubaiju Burdž Al Arab ukrašen je sa 1.790 kvadratnih metara 24-karatnog zlata. Inače, tamo možete probati kapućino sa zlatom, ili koktel sa zlatom, u kafeu na 27. spratu - 200 metara iznad nivoa mora. 
 
Luksuz se, međutim, ne može osetiti, pa tako zlato zapravo nema nikakav ukus, piše "CNN". Uprkos tome, klijenti ovog hotela ga jako vole. 
 
"Zlato je sinonim luksuza, nečega što ima jedan nivo dekadencije", objašnjava Etjen Haro, asistent menadžera za hranu i piće u hotelu. 
 
Hotel za svoja zlatna čudesa u hrani i piću troši oko 700 grama zlata godišnje, koje dolazi iz Italije i Indije. Tipično se konzumira u formi zlatnih listića, zrnaca ili pahuljica. Bez ukusa je, ali je kao prehrambena namirnica, potpuno sigurna. 
 
"Dijamante je malo teže sažvakati, pa je zlato puno bolji izbor za koktele", šali se Haro.
 
Na meniju u njihovom hotelu može da se pronađe bela čokolada sa zlatom, posebna vrsta mlevenog tzv. zlatnog praha koji može da se nađe na hrani ili u koktelu, zlatne kocke šećera za razne koktele i čist zlatni dekorativni sprej.
 
Najpoznatiji koktel hotela - Element 79, nazvan je upravo po atomskom broju zlata 79 i sastoji se od bezalkoholnog vina sa pahuljicama od zlata, boje mešane sa čistim zlatom i zlatnim šećerom. Od tolike količine zlata može pošteno da vam se zavrti u glavi, a upravo to i jeste efekat koji postiže ovaj zlatni tornado. 
 
Osim što gostima pokazuje kako je lepo živeti na visokoj nozi uz čašu penušavog zlata, koktelima se oslikavaju i delovi Dubaija, stari, novi i budući Dubai. 
 
Zlatna hrana i pića su pun pogodak, pa tako u hotelu moraju da se nose i sa nekim ambicioznim zahtevima gostiju. Takav je poseban zahtev redovnog gosta koji svakog meseca naruči tortu prekrivenu zlatom, napravljenu po posebnom receptu. Za jednu automobilsku kompaniju napravili su tortu od sira u obliku velikog uštipka, uz zlatni meni sa pet delova.
 
Ali kod nekih zahteva ipak moraju da povuku crtu. 
 
"Jedan gost konstantno traži da kreiramo najskuplji koktel na svetu i da tom koktelu damo njegovo ime, i da se pobrinemo da bude jedinstven", rekao je Haro i dodaje da su taj zahtev morali da odbiju. 
 
I dok se zlato u današnje vreme može naći na tanjiru onih koji mogu da ga plate, za vreme srednjovekovne Evrope bilo je rezervisano samo za plemstvo i imalo posebno značenje. 
 
"Zlato, srebro i dragoceno kamenje imalo je posebna svojstva, pa se verovalo kako će se ta svojstva preneti i u npr. supu, ako ih skuvate", kaže profesorka emeritus na prehrambenim studijama australijskog Univerziteta Adelejd Barbara Santić. Ona ističe da današnja upotreba zlata u gastronomiji zapravo nema neku veliku važnost.
 
"Diskretno upotrebljeno zlato može biti jako lepo. Ali kada bi svako jelo bilo sa zlatom, to bi ipak bilo previše", smatra ona. 
 
U još jednom hotelu u Dubaiju - Mariotu, zlato može da se dobije kao prilog svakom jelu, pa se tako u obliku listića ili pahuljica može naći i na hamburgeru, pici ili na salati. Nije, međutim, Dubai jedino mesto na svetu gde možete da jedete zlato. 
 
Najskuplja zlatna pica služi se u Industri Kičenu u Njujorku. Zlatnu picu morate da naručite 48 sati ranije, a na njoj se nalaze guščija džigerica (foie gras), dve vrste kavijara, tartufi i listići od 24-karatnog zlata. Cena? Prava sitnica - 2.700 dolara. 
 
Poznata gastronomska kritičarka Samanta Vud kaže kako je jestivo zlato prvi put u Emiratima videla pre šest godina kada je u centar pažnje stigao precenjeni kolač sa zlatom - mafin. 
 
"Tipično je za Dubai da napravi nešto kao što je to. Oni vole superlative. Iako jestivo zlato izgleda dobro, mislim da ukusu ništa ne dodaje. A čini jelo mnogo skupljim", zaključuje ona.
 

Komentari 0

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Život - Magazin

Da li čovek zaista ima pet čula?

Slika sveta koji poznajemo konstruiše se u našem mozgu. Kako do toga dolazi? Putem brojnih receptora informacija koje dolaze iz naše okoline.