I dok je savršeno jasno kakvo je stanje po tom pitanju u jednoj Saudijskoj Arabiji i ostalim zalivskim monarhijama ili u slomljenim zemljama trećeg sveta, neverovatno je da se među takvima nalaze čak i Švajcarska i Češka. A stvar nije nimalo bezazlena. Jednako pravo na rad direktan je preduslov za traženje jednake plate za isti obavljeni rad, što posledično znači i šansu za emancipaciju u društvu, jednak uticaj, i na kraju, jednaku političku moć i moć u ekonomiji.
Neki od šokantnih primera kršenja prava žena na rad odnose se na zemlje u kojima, iako je jasno da nisu na nivou ljudskih prava i ličnih sloboda poput skandinavskih zemalja, ali se čovek ipak ne bi nadao određenim propisima.
U Vijetnamu žene ne smeju da voze traktore snažnije od 49 konjskih snaga. U Kazahstanu ne smeju da rade u klanici niti u kožarskoj industriji, što muškarci, naravno, smeju. Reč je o "moralno neprimerenim" poslovima za žene, kaže kazahstanskog zakonodavstvo.
U najgorim slučajevima poput Saudijske Arabije, žena ne sme da registruje firmu, a u svakoj desetoj zemlji sveta žene su u takvom položaju da im supruzi imaju pravo da se pozovu na zakone zemlje u kojoj žive kako bi im, ako im se prohte, zabranili da rade. Mnoštvo zakona u tim zemljama odnosi se na "zaštitu" "slabijeg pola", a ako nije posredi to, onda je po pravilu reč o krajnje konzervativnim društvima, bilo po verskoj ili tradicijskoj osnovi, po čemu na kraju žene ispadaju one koje ispaštaju.
U mnogo slučajeva ovakve zabrane poslednjih godina pokazuju se kao više ili manje štetne po ekonomiju. Zabrana rada noću za žene, na primer, potiče još iz doba industrijske revolucije u Velikoj Britaniji, da bi se kroz 20. vek zabrana ukidala po Evropi, a poslednjih godina i na drugim mestima širom sveta. Filipini su to ukinuli 2011. kada su se poslodavci požalili da je njihovim telefonskim centrima za pružanje informacija i sličnih usluga za korisnike sa Zapada zbog vremenske razlike potreban upravo rad noću. A ako ženama noću nije dopušteno da rade... Pa su vlasti morale da se prilagode.
Nekoliko daljih primera potpuno iznenađuje. Žene u Moldaviji smeju da voze autobuse, ali ne ukoliko oni imaju više od 14 sedišta. Azerbejdžan ne dopušta ženama poslove koji uključuju čišćenje u kanalizaciji. U Belorusiji žene nemaju šta da traže na poslovima s pesticidima.
Egipat zabranjuje ženama rad s đubrivom, insekticidima i hormonima, u Gvineji s određenim vrsta čekića, u Nigeriji ne smeju da rade noću u plinskim postrojenjima, a u Angoli ni danju. U Argentini, žene ne smeju da rade u destilerijama ili u prodaji alkohola. U Rusiji žene ne smeju da upravljaju vozovima. A osim toga Ruskinje imaju još 455 drugih ograničenja. U Kini žene ne smeju da rade u vodovodnim postrojenjima dok imaju menstruaciju.
U Bahreinu ne smeju da rade u električnim postrojenjima noću, isto kao i na Madagaskaru. U Maleziji smeju da rade u prevozu robe i putnika putevima, vozom ili brodom, ali samo tokom dana.
Sve zajedno, 2,7 milijardi žena širom sveta nema pravo na odabir istih poslova kao muškarci.
A to je zapravo tek početak. Izveštaj Svetske banke navodi da se među zemljama koje nemaju posebno telo koje se bavi sprečavanjem diskriminacije nalazi i SAD.
.jpg "Preminuo Dragan Marković Palma")
.jpg "Na današnji dan: Titu dodeljen naziv narodnog heroja,")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar