Potres je počeo pre svitanja i potrajao svega 17 sekundi, ali njegova snaga bila je dovoljna da zauvek promeni izgled i sudbinu glavnog grada Makedonije Skoplja.
Grad je 26. jula 1963. godine pogodio razoran zemljotres jačine 6,1 stepeni Rihterove skale i usmrtio više od 1.000 ljudi. Povređeno je nekoliko hiljada ljudi, a više od 75 odsto grada uništeno je u potpunosti. Tadašnja Jugoslavija bila je pogođena razmerom ovog uništenja.
Bilo je to teško vreme u celom svetu. Sovjetski Savez vodio je u svemirskoj trci, jak je bio i strah zapadnih zemlja da će komunističke sile pobediti u Hladnom ratu, a Berlin, kao i veći deo Evrope, bio je podeljen gvozdenom zavesom. Devet meseci pre toga kriza na Kubi skoro je izazvala nuklearni rat.
I nakon svega toga Skoplje je uništio snažan zemljotres.
Uništenje neviđenih razmera podstaklo je desetak zemlja da potrče u pomoć i pokušaju da izgrade razrušeni grad. Ova akcija Skoplju je osigurala naziv "Grada međunarodne solidarnosti".
Današnja Makedonija duguje mnogo svog razvoja upravo tom pozitivnom primeru globalizacije. Bilo je to povezivanje i razvoj međunarodnog društva u tim nesigurnim i napetim vremenima.
"Mislim kako je izgradnja Skoplja na neki način spasila svet u 60-im i 70-im godinama prošlog veka", rekao je arhitekta Milan Mijalković.
Podrhtavanje tla osetilo se u Bugarskoj i u Grčkoj. Nakon tih 17 sekundi potresa gotovo 200.000 ljudi postali su beskućnici. Glavni grad Makedonije bio je uništen do temelja.
"Svaki put kada bi duvao vetar prozori i delovi betona padali bi sa razrušenih zgrada širom grada", napisao je Denison Rusinov, američki istraživač sa Institute of Current World Affairs koji je stigao u grad 10 dana nakon potresa. "Prašina se širila gradom, prašina s mirisom smrti tamo gde smrt nije još bila otkrivena", napisao je.
Slike razorenog Skoplja koje su obišle svet podsećale su na ratna uništenja koja su Evropu pogodila dve decenije ranije. Gotovo svaki veći evropski grad od Francuske, Nemačke, Poljske i Rusije bio je uništen ratom. To iskustvo podstaklo je i veliku obnovu urbanih centara širom kontinenta. Zemlje su tada delile jedan zajednički duh, obnove i izgradnje, izgradnje bolje budućnosti. Duh tadašnjeg vremena bio je upravo takav, zbog toga ne čudi što su odmah nakon potresa mnogi potrčali u pomoć.
Francuska je poslala radnike koji su pomagali u izvlačenju stanovnika koji su ostali zarobljeni pod ruševinama. SAD, Švedska i Rumunija osigurale su zdravstvenu pomoć, Sovjetski Savez poslao je dovoljno materijala za izgradnju, dok su Velika Britanija, Čehoslovačka, Finska, Italija, Meksiko, Norveška i Poljska poslali montažne stanove za zbrinjavanje onih koji su ostali bez svega.
Do kraja 1964. godine više od 14.000 novih jedinica postali su domovi za 70.000 ljudi u gradu sravnjenim sa zemljom. U sledećim mesecima UN je odobrio program pomoć u sklopu kojeg su okupili tadašnje najbolje arhitekte iz Hrvatske, Grčke, Poljske i Japana, kako bi izgradili grad iz temelja i kreirali stambena naselja.
Gotovo 80 zemalja na različite načine uključilo se u akciju obnove. Činjenica kako je socijalistička Jugoslavija na čelu sa Josipom Brozom Titom bila politički nesvrstana zemlja između NATO-a i Sovjetskih satelita, samo je još više podstakla entuzijazam sa svih strana, koji je rastao i na poštovanju koji su imali prema Titu.
Tadašnja obnova Skoplja vođena je duhom zajedništva, idealizma i međunarodne saradnje u razmerama koji se danas čine gotovo nemogućim.
"Važna je to dimenzija društva. Tada je vladao opšti optimizam i nada", rekao je Igor Martek, predavač na Univerzitetu Deakin u Australiji.
Makedoniji je to bio i vredan kurs ponašanja u kriznim situacijama koji joj je pomogao u edukaciji lokalnih profesionalaca. Izgrađena su kompletna naselja sa svom infrastrukturom. Sve su isplanirali i dizajnirali međunarodni stručnjaci koji su edukovali niz radnika koji su učestvovali u obnovi. Upravo to veliko iskustvo i znanje u rekonstrukciji grada, koja je konačno završena 80-ih godina, katapultiralo je Makedoniju u postindustrijsko razdoblje, objašnjava Martek.
I danas neke ulice nose imena i odaju počast zemljama koje su stigle u pomoć. Iako je grad doživeo još jednu veliku rekonstrukciju u projektu Skoplje 2014, mnogi će reći kako je njegov izgled definisao zemljotres, tj. obnova nakon njega.
"Sve je nastalo na nasledstvu zemljotresa", naglašava Mijalković.
Duh međunarodne saradnje i dalje je prisutan u gradu, decenijama nakon tog razornog potresa.
Moj otac i ujak sa kompletnom mehanizacijom preduzeća "Termoelktro" Beograd,i ljudima iz celog sveta su mesecima prvo vodili bitku za živote gradjana,a potom na rašćišćavanju uništenog grada.Država je potom hrabre spasioce nagradila ordenima ZASLUGA ZA NAROD..Ponosam sam što je moj otac Marius
nosioci takvog priznanja države.Za sećanje i poštovanje potomcima.HVALA IM.
Sve smo to mi postigli. Tito je tu samo bio vodja.
Ovi danas ni da vode stado nisu sposobni jer nista u zivotu nisu prethodno postigli.
Sve sto imaju je bazirano na potkradanju sopstvenog naroda.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Rohitaš Kumar (25) oz Indije, koji je bio proglašen mrtvim, probudio se na sopstvenoj kremaciji, neposredno pre nego što je trebalo da bude spaljen, jer lekar nije uradio obdukciju.
Angela Merkel, u svojoj knjizi "Freedom: Memoirs 1954-2021" (Sloboda: Memoari 1954-2021) koja izlazi idućeg utorka, piše i o Donaldu Trampu, Vladimiru Putinu i svojoj mladosti u istočnoj Nemačkoj.
U poslednjem ovogodišnjem izvlačenju nagradne igre "Uzmi račun i pobedi" danas su izvučena četiri dobitnika stanova - Dunja Drndarević, Željko Arsenić, Lidija Nikolić i Duško Knežević.
Mlade žene širom Južne Koreje u sve većem broju odbacuju muškarce, a na to je uticaj imao i pokret 4B - radikalna feministička kampanja koja je nastala u Koreji kasnih 2010-ih, piše Politiko.
Na svadbi u Beču uhapšeno je dvadesetdvoje državljana Srbije, koji su bili angažovani da rade na venčanju, a organizator ih je na crno prevezao autobusom preko granice.
Najnoviji izveštaj Pentagona sadrži stotine novih prijava neidentifikovanih letećih objekata (NLO) i neobjašnjenih fenomena, ali nema dokaza koji ukazuju na vanzemaljsko poreklo tih pojava.
U vezi sa nedavnim medijskim izveštavanjem o osiguranju od autoodgovornosti prema trećim licima (MTPL) i zelenom kartonu, Sekretarijat CEFTA saopštio je da želi javnosti da pruži jasne informacije.
Pacijenti koji se odluče za asistiranu smrt mogli bi da dobiju da popiju koktel od sto pilula, podaci su iz nacrta zakona koji se trenutno razmatra u britanskom parlamentu.
.jpg "Na današnji dan: Titu dodeljen naziv narodnog heroja,")
Komentari 4
Predrag Mule
nosioci takvog priznanja države.Za sećanje i poštovanje potomcima.HVALA IM.
Marko
Sve smo to mi postigli. Tito je tu samo bio vodja.
Ovi danas ni da vode stado nisu sposobni jer nista u zivotu nisu prethodno postigli.
Sve sto imaju je bazirano na potkradanju sopstvenog naroda.
Zerstorer
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar