Ipak, njegova popularnost je pogubna za životnu sredinu.
Između 1996. i 2017. godine globalna potrošnja palminog ulja se više nego utrostručila sa 17 na više od 60 miliona tona, prema podacima američke vlade. Porast u proizvodnji ima posledice po okolinu, brišući šume kako bi se stvorio prostor za plantaže.
"To stvara ogroman pritisak na zemljište u oblastima u kojima se gaji. Brzina nestajanja šuma je zapanjujuća i stvarno nepotrebna", kaže Vilijam Todts, direktor belgijske neprofitne organizacije Transport i okolina.
Na mnogim mestima uljane palme se uzgajaju u džungli na neodrživ način. Globalno, plantaže pokrivaju 160.000 kvadratnih kilometara tropskih predela što je područje veće od Grčke, prema podacima Saveza za prašume. Prema nekim procenama, na svakih sat vremena iskrči se poršina jednaka 300 fudbalskih terena zbog širenja plantaža.
Na Borneu i Sumatri širenje plantaža znači nestajanje staništa za nosoroga, tigra i orangutana što vodi te vrste ka izumiranju. Nedavna studija pokazuje da je na Borneu ubijeno više od 100.000 orangutana samo od 2009. - delom od strane lovaca, ali i sečom šuma zbog izgradnje fabrika papira i plantaža uljane palme.
Proizvodnja palminog ulja je glavni uzrok uništavanja šuma što čini 18 odsto ukupnog efekta staklene bašte. Seča indonežanskih šuma je poseban problem zato što one zarobljavaju više ugljenika po hektaru od brazilskog Amazona zahvaljujući ugljenikom bogatom zemljištu.
Seča šuma zbog palminog ulja takođe je povezana sa velikim požarima u Indoneziji 2015. godine za koje se ispostavilo da su jedna od najvećih klimatskih katastrofa. Požar je oslobodio više zarobljenog gasa nego što je ukupna godišnja emisija gasova od fosilnih goriva u Nemačkoj.
Direktor šumskog programa Instituta za svetske resurse Rod Tejlor kaže da Indonezija pokušava da spreči ponavljanje te situacije kroz nacionalne politike za promovisanje održive proizvodnje palminog ulja.
"U Indoneziji postoji veliki pritisak da se izbegne treset zemljišta, a da se ponovo navodni isušeno zemljište kako bi se obnovila njihova sposobnost za zarobljavanje ugljenika", kaže Tejlor za DW. "Izazov je koliko daleko možete vratiti sat unazad da biste našli neku vrstu ravnoteže između pejzaža i proizvodnje."
Indonezija i Malezija daju preko 80 odsto globalne proizvodnje. Ali kako se povećava potražnja za palminim uljem, granice se pomeraju i kompanije se sve više sele u zapadnoafričke zemlje kao što je Demokratska Republika Kongo. Takođe, ni Amazon nije imun, sudeći prema biologu i portparolu Svetske fonda za prirodu (WWF) Dirku Embertu.
"Imamo izveštaje iz velikog broja zemalja kako su prve plantaže uljanih palmi već zasađene, a ukoliko pogledate druge tropske šume, videćete da je to bio glavni uzrok potpunog nestanka šuma", zaključuje Embert.
.jpg "Na današnji dan: Titu dodeljen naziv narodnog heroja,")
Komentari 1
Zivan
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar