Na njima su ljudi koji leže na japanskim ulicama - naizgled mrtvi, ali zapravo onesvešćeni od iscrpljenosti - a obris njihovih tela je opcrtan kredom, kao na mestima zločina. Pačeko je Japan prvi put posetila 2012. i ostala u šoku kad je shvatila da su takvi prizori uobičajeni.
Ova rediteljka je u intervjuu za internet video-kanal NowThis ispričala kako je došla na ideju da počne da opcrtava onesvešćene japanske radnike kredom i to fotografiše.
"Pomislila sam da bi bilo zaista zanimljivo naprosto opcrtati ih. Opcrtavate stvari kako biste podigli svest ili istakli nešto, zar ne? Kako biste se prisetili nečeg", objasnila je.
Kako neko može radni dan da počne u kancelariji i završi ga spavajući na ulici, pitala se Pačeko. Zbog toga je počela da prati radnike od momenta kada bi otišli sa svojih poslova do trenutka kad bi pali u nesvest. Brzo je shvatila da je ovo samo simptom izuzetno ozbiljnog problema u Japanu - kulture ekstremno prekomernog rada.
Prema nedavnoj studiji koju je naručila vlada, čak 23 odsto radnika u Japanu odradi više od 80 prekovremenih sati mesečno, dok je jedan od pet radnika u opasnosti od smrti usled premorenosti radom - od srčanog udara, moždanog udara ili samoubistva zbog stresa. U Japanu postoji i reč za ovaj jezivi fenomen - "karoši", što znači "smrt od prekomernog rada".
Naravno, Pačeko nije prva koja je upozorila na ekstremne uslove života japanskih radnika. To je zapravo već decenijama tema javnih rasprava i u pop-kulturi Japana, koji je nakon teškog poraza u Drugom svetskom ratu od opustošene zemlje postao jedna od najbogatijih i najrazvijenijih na svetu. S padom militarističkog režima i zbog potrebe obnove ratom uništene zemlje, japanske vlasti su fokus s vojnih snaga preusmerile na obnovu ekonomije.
Kako objašnjava profesor japanskih studija na Univerzitetu u Njujorku Tomas Luser, tadašnji premijer je kao cilj zadao stopostotnu zaposlenost i udvostručenje prihoda.
"Ideja je postala, umesto da su vojska i car vaša porodica, firma je vaša porodica. Učinićete sve što možete za svoju porodicu", kaže Luser za NowThis. Program se pokazao uspešnim, barem na neko vreme - Japan je imao "ekonomsko čudo" od šezdesetih do osamdesetih godina, kad je prestigao Nemačku i dostigao drugi najveći BDP na svetu.
Međutim, mračna strana ekonomskog uspeha ubrzo je postala očita.
"To je zaista postao društveni koncept u osamdesetim, baš u trenutku čistog uspeha. Ljudi su zaista počeli da se pitaju šta uspeh znači. Nalazimo se na pragu budućnosti, na pragu određene vrste kapitalizma i tako dalje, ali to vodi do načina života koji nas ubija, iako to ne želimo", upozorava Luser.
Alkohol kao način nošenja sa stresom
Verovatno nije slučajno da je japanski ekonomski balon pukao upravo osamdesetih, nakon čega je zemlja imala još nekoliko ozbiljnih recesija. Ali to ne znači da je kultura prekomernog rada zbog toga okončana. Zapravo, postala je još veći problem.
Naime, japanski posleratni model doživotne zaposlenosti u određenoj kompaniji koja od radnika zauzvrat traži požrtvovanost i lojalnost uglavnom je ukinut, ali manja sigurnost radnike je samo učinila još nesigurnijima i očajnijima da zadrže posao.
"Zbog toga, disciplina je tu, ideja da treba raditi i fizički i mentalno davati sve što imate, ali uslovi koji to podstiču ili pogoršavaju su se promenili i možda na neki način i pogoršali", zaključuje Luser.
Stres i iscrpljenost zbog prekomernog rada usko su povezani i s alkoholizmom.
"Pijenje je postalo način nošenja s pritiskom. Petkom uveče, količina radnika koji spavaju na pločniku bi se utrostručila. Oni zapravo napuštaju barove i odlaze polako do metroa. I mnogi od njih onesveste se putem ili na samom ulazu u metro", prepričava Pačeko svoje iskustvo snimanja kratkog dokumentarca o ovom fenomenu.
Iako je problem star decenijama, japanska vlada odlučila je da se njime pozabavi prošle godine. Vlada Šinza Abea to je učinila tek nakon tragične smrti 24-godišnje radnice koja je odradila 105 sati prekovremeno, napisala na društvenim mrežama da je "fizički i mentalno slomljena" i nakon toga se bacila s vrha zgrade.
Abeova vlada uvela je limit na prekovremene sate, ali eksperti tvrde da je taj limit - 100 sati mesečno - i dalje previsok i opasan za fizičko i mentalno zdravlje.
Karoši, međutim, nije problem samo u Japanu. Kina i Južna Koreja, u kojima su takođe zabeleženi brojni slučajevi smrti od prekomernog rada, takođe imaju svoje reči za nju - gvarosa u Južnoj Koreji i guolaosi u Kini.
U SAD-u, na primer, 25 odsto radnika odradi najmanje 60 prekovremenih sati mesečno.
"Japan je samo ekstreman primer onoga što se događa svugde. Radnici su, na neki način, kao korporativni vojnici. Ali svi idemo u istom smeru. Japan je samo već tamo, i to na ekstreman način", zaključuje Pačeko.
.jpg "Na današnji dan: Titu dodeljen naziv narodnog heroja,")
Komentari 7
Biba Struja
Dosta sam radio kojekude i nešto nisam sreo slučaj da se igde radi više nego ovde. To da u Srbiji žive neradnici je lažni stereotip koji su izmislili i naturili političari kako bi opravdali svoje poražavajuće delovanje.
AA
kimi
I kako je moguce imati 60h prekovremenog rada??
Ne znam isao sam na popravni u 7.mom ali.. ako je radna nedelja normalna 40 radnih sati ,60 prekovremih znaci ,tih redovnih 40 + jos jednom toliko i jos pola od toga!?? Ne?
Dakle u satima dnevno to dodje 8h+8h+4h ,to je 20h rada ponedeljak-petak?
Jel to neko zajebava ovde ili ..??
Znate sta .. ja cu radije da zivih na hlebu i vodi nego da radim 1min prekovremenog!! Zasto?
Zato sto od tog prekovremenog ja nemam nista, a da radim ceo dan, mogu mi dati milijardu evra platu ,ako ce mi zivot biti kao ovim dobrovoljnim robovima sa slike...koja je poenta?
Al kako god, uzivajte u kapitalizmu, kako voledu da kazu, najboljim nacinom zivota ,jer u njemu svi dobijaju, i oni siromasni .... u qurcu...
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar