Starbaks tako planira da ih do 2020. godine potpuno izbaci iz upotrebe. Sijetl je iz upotrebe u kafićima i raznim poslovnim prostorima izbacio sve slične plastične artikle, što je bilo prvo takvo 'plastično' pravilo. San Francisko bi trebalo da bude sledeći grad u kojem će zaživeti ova zabrana.
Međutim, slamčice su samo vrh te velike sante plastičnog smeća.
Tokom 2015. godine plastičnih proizvoda na svetskom nivou bilo je oko 300 miliona metričkih tona. Po tome svaki od 7,6 milijardi ljudi na svetu godišnje proizvede 25,3 tone plastičnog otpada.
Poseban problem je i industrija plastične ambalaže, koja i dalje beleži rast. Čini se tako kako su slamčice zapravo samo deo problema, ali mnogi će reći kako su dobar početak rešavanja problema.
"Slamčice doživljavamo kao početak onoga za šta se nadamo da će ljude dovesti do razmišljanja koliko nam šteti globalno zagađenje plastikom. Slamke su dizajnirane za kratku i jednokratnu upotrebu i nakon toga postaju smeće", rekla je Dijana Koen iz organizacije "Plastic Pollution Coalition".
Slamčice su samo deo problema, a Koen je jedna od onih koja je na putu da uveri ljude kako je neophodno koristiti manje plastike. I s tim treba započeti odmah.
Poseban problem su ljudske navike koje su naizgled neodvojive od plastike, a posebno one koje uključuju sve češću konzumaciju brze hrane i korišćenja dostave, koja najčešće dolazi u plastičnim pakovanjima koja se nakon jedne upotrebe bacaju.
Međutim, nije samo hrana problem. Više od 79 odsto plastičnog otpada završava na deponijama ili negde u prirodi, bez obzira u koju kantu takve plastične artikle odložite. Ostalih 12 odsto spaljuje se u spalionicama, pa tako čestice završavaju u atmosferi. Samo oko preostalih devet odsto završi u reciklaži, pokazuje izveštaj iz 2017. godine objavljenom u "Science Advances".
"Odlično je to što je najavio Starbaks sa slamčicama, ali pogledajte koliko još oni plastike imaju. Sve je to smešno", rekla ja Koen.
Ostale kompanije ne smanjuju samo upotrebu slamki. Nedavno je prehrambeni gigant Aramark, kompanija koja sarađuje sa školama, zatvorima, bolnicama u 19 zemalja širom sveta, najavila kako će smanjiti upotrebu slamčica za 60 odsto do 2020. godine. Upotrebu slamki ostaviće samo za osobe s posebnim potrebama kojima je potrebna pomoć u pijenju tečnosti. Najavili su kako će smanjiti i plastični pribor za jelo, plastične kese i "razne materijale za pakovanje", piše Biznis insajder.
Svaki komad plastike koji se proizvodi u svetu započinje proizvod iz komadića uglja, nafte ili prirodnog gasa. Nekada su to bili prirodni polimeri, uključujući materijale kao što su životinjski rog i guma, ali vrsta plastike u koju danas pakujemo stvari nije se pojavila sve do 1907. godine, s izumom prve sintetičke plastike izrađene od fosilnih goriva - bakelit. Zbog načina obrade ovih novih polimera velika količina plastike zapravo se nikada ne može u potpunosti reciklirati. To ih je nekada činilo i posebnim, u poređenju s krhkim predmetima od stakla i porcelana.
Međutim, danas je ta neuništivost plastike koja ostaje na deponijama, putevima ili u prirodi, veliki problem. Posebno jer ostaje hiljadama godina bez razgradnje.
Plastika od koje se izrađuju slamčice, u teoriji se može reciklirati, ali u većini slučajeva to baš i nije tako. Sve te slamčice završavaju ili na deponijama ili u velikim brodovima kojih je sve manje i koji smeće odvoze u Kinu. Neke slamčice će tako završiti i u morima i postati deo onoga što se naziva Veliki pacifički tepih od smeća, ogromna hrpa smeća od oko 79.000 tona.
Naučnici koji su proučavali tu gomilu smeća kažu da je veća od dvostruke površine Teksasa, a pluta negde između Havaja i Kalifornije. Stručnjaci su otkrili kako je reč o vodenoj jami smeća i ilegalnih deponija koja su zarobljena u okeanskim strujama i to plastičnog smeća. Izveštaj iz 2018. godine pokazao je kako je "više od 99,9 odsto" toga plastično, ali nije reč samo o slamčicama.
Plastični predmeti koje su identifikovali sadržali su posude, boce, poklopce, poklopce boca, trake za pakovanje, užad i ribarske mreže. U većini slučajeva oni koji se bune protiv plastike okomili su se na slamčice zbog fotografije iz 2015. godine koja prikazuje morsku kornjaču sa slamkom zabijenom u nos. U početku su stručnjaci mislili da je reč o nekom parazitu, ali ubrzo su shvatili kako je to slamka. Uspešno su ju izvadili ali problem plastike u moru nisu rešili.
Debate se sada vode o tome hoće li smanjenje upotrebe slamčica dovesti do novih akcija. Možda će ljudi pomisliti kako su tako učinili dovoljno a neće menjati svoje neke druge navike. Istraživači koji su proučavali ovakve ljudske obrasce kažu kako će neke ljude to podstaći da učine još više, no neki će jednostavno nakon toga stati i pomisliti kako su sada već učinili dovoljno.
Da bi došlo do promene ponašanja potrebno je učiniti mnogo više. Neke zemlje su krenule s agresivnijim pristupom. Maroko koji je nekada bio prepun plastičnih kesa 2016. godine zabranio je njihovu proizvodnju, prodaju i uvoz. Ruanda je bila jedna od prvih zemalja u svetu koja je zabranila plastične kese još 2008. godine. Primer su sledile i Kalifornija i Havaji. Indija će jednokratnu plastiku zabraniti do 2020. godine. U Velikoj Britaniji na insistiranje kraljice Elizabete na kraljevskom imanju neće se koristiti ni slamke ni boce.
Međutim, postoje i istorijski dokazi kako ljudi mogu promeniti način svog ponašanja, poboljšavajući zaštitu životne sredine uz praćenje razvoj ekonomije. Šezdesetih godina prošlog veka, neregulisano zagađenje uzrokovalo je niz problema širom SAD-a, od reka u plamenu, od izlivanja nafte i astme povezane s izduvnim gasovima automobila. SAD se nije u potpunosti rešio ni jednog od ovih problema, ali još 70-ih godina počeli su da regulišu njihovu upotrebu, što nije naštetilo ekonomiji zemlje, a poboljšalo je zdravlje stanovnika.
Environmental Protection Agency (EPA) pomogla je u promociji jednostavnog slogana "redukuj, recikliraj i ponovo upotrebi". Koen se nada kako će se tome dodati i "odbij" - u smislu odbijanja plastike, gde se god nalazili.
Neki psiholozi će se složiti i reći kako je jako teško promeniti navike, ali isto tako psiholog Džon Barg naglašava da "što se više nešto vežba, manje truda je potrebno da se učini".
Koen sama priznaje kako obožava slamčice, i sada ih koristi ali u alternativnim verzijama od papira, savitljivog čelika i stakla.
"Plastika se čini kao jeftina mogućnost jer je nevidljiva sva šteta koji ostavlja na okeanima i životinjama. Međutim, jednokratna upotreba plastike nije dobra za naše zdravlje, za zdravlje okeana, za zdravlje divljeg sveta kako u morima tako i na kopnu", naglašava Koen.
.jpg "Na današnji dan: Titu dodeljen naziv narodnog heroja,")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar