Istraživanje: Zagađenje vazduha škodi inteligenciji, naročito starijih muškaraca

Zagađenje vazduha škodi inteligenciji, pokazuje najnovije istraživanje sprovedeno u Kini.
Istraživanje: Zagađenje vazduha škodi inteligenciji, naročito starijih muškaraca
Foto: Pixabay
Prema tom istraživanju, zagađenost vazduha najviše utiče na starije muškarce, a stalna izloženost zagađenom vazduhu mogla bi biti povezana sa kognitivnim sposobnostima, preneo je BBC rezultate istraživanja Pekinškog univerziteta i univerziteta Jejl iz Sjedinjenih Država.
 
Američki i kineski istraživači četiri godine pratili su 20.000 ljudi oba pola u Kini, a najmlađi ispitanici imali su 10 godina.
 
Naučnici veruju da štetni uticaj raste sa godinama starosti i da štetne materije najviše utiču na muškarce nižeg obrazovanja. Jedan od razloga zbog kojih je istraživanje pokazalo da su stariji muškarci bez visokog obrazovanja izloženiji zagađenju je taj što se obično radi o muškarcima koji rade napolju.
 
Oni veruju da su rezultati istraživanja važni za ceo svet - 80 odsto svetske populacije diše vazduh sa visokim procentom štetnih čestica.
 
Istraživači su povezali nivo zagađenja i rezultate testova iz matematike, ali nisu uspeli da dokažu da zagađenje utiče na to koliko su ispitanici dobro uradili testove.
 
Istraživanje u kome su učestvovali istraživači za Pekinškog univerziteta i univerziteta Jejl iz Sjedinjenih Država, proučavali su nivo sumpor-dioksida, azot-dioksida i čestica manjih od 10 mikrocentimetara u prečniku, u mestima u kojima ispitanici žive.
 
Istraživanje se nije bavilo nivoima ugljen-monoksida, ozona i većih čestica.
 
"Dokazali smo da je uticaj zagađenja na rezultate usmenih testova izraženiji kod starijih muških ispitanika slabijeg nivoa obrazovanja", navedeno je u zaključcima istraživanja.
 
Zagađenje povećava i rizik od razvoja Alchajmerove bolesti i drugih oblika demencije, tvrde istraživači.
 
Istraživanje je sprovedeno između 2010. i 2014. godine i sadržalo je 24 pitanja iz matematike i 34 pitanja o poznavanju sveta.
 
I ranije rađena istraživanja pokazala su da zagađenje negativno utiče na kognitivne sposobnosti, a zagađivači povećavaju rizik i od oboljevanja od depresije.
 
Iako se rezultati istraživanja odnose na Kinu, oni mogu pomoći zemljama u razvoju i ukazati na važnost zagađenosti vazduha, smatraju istraživači.
 
Autori su istakli da je u 98 odsto gradova u kojima živi više od 100 hiljada stanovnika nivo zagađenosti vazduha viši nego što to propisuje Svetska zdravstvena organizacija.
 
Svake godine sedam miliona ljudi umre zbog izloženosti zagađenom vazduhu, zagađenje vazduha bilo je uzrok smrti 4,2 miliona ljudi koji su život izgubili 2016. godine, Čak 91 odsto svetske populacije živi u mestima u kojima je indeks kvaliteta vazduha viši od onoga koji preporučuje Svetska zdravstvena organizacija,14 gradova u Indiji nalazi se među 20 najzagađenijih na svetu, a devet od 10 ljudi na svetu diše zagađeni vazduh, pokazuju podaci SZO.
 
Najzagađeniji gradovi su Pešavar i Ravalpindi u Pakistanu i Mazar-i-Šarif u Avganistanu, a sa najnižim nivoima zagađenja su Sirnak (Turska), Muonio (Finska) i Bredkalen (Švedska), naveo je BBC.

Komentari 0

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Život - Magazin

Mladić se probudio na sopstvenoj kremaciji

Rohitaš Kumar (25) oz Indije, koji je bio proglašen mrtvim, probudio se na sopstvenoj kremaciji, neposredno pre nego što je trebalo da bude spaljen, jer lekar nije uradio obdukciju.

Da li čovek zaista ima pet čula?

Slika sveta koji poznajemo konstruiše se u našem mozgu. Kako do toga dolazi? Putem brojnih receptora informacija koje dolaze iz naše okoline.