Time što su pokazali da hobotnica postaje prijateljski raspoložena nakon određene doze metilenedioksimetamfetina (MDMA, ecstasy ili Molly) naučnici veruju da su pokazali vezu između društvenog ponašanja ljudi i vrste od koje su se evolucijski odvojili pre više od 500 miliona godina, prenosi "Gardijan".
Gul Dolen, neuronaučnik s medicinskog fakulteta Džon Hopkins i vođa istraživanja, kaže kako je MDMA odlično sredstvo za istraživanje toga da li hobotnica može da promeni društveno ponašanje. Otkriće sugeriše da je materija u mozgu - serotonin, koji preplavi mozak nakon doze ekstazija, mogao podstaći društveno ponašanje vrlo rano u evolucijskoj istoriji.
Hobotnice su notorno pametne i mogu da nauče da se kreću u lavirintu i otvore tegle kako bi došle do hrane. U normalnim okolnostima vrlo su nedruštvene i pokazuju toliku agresiju jedna prema drugoj da čak mogu pojesti drugu hobotnicu.
"Čak i u sezoni parenja mužjak će samo ostaviti svoju spermu i pobeći, jer ako se bude zadržao ženka ga može napasti", kaže Dolen.
Prema radu objavljenom u časopisu "Current Biology" naučnici su proučavali ponašanje hobotnica u akvarijumu koji je bio povezan s još tri komore - jednom praznom, jednom s plastičnom figurom i jednom sa živom hobotnicom u kavezu.
Četiri hobotnice su dobile dozu ekstazija i utvrđeno je da su pod dejstvom droge provele više vremena u komori sa zatočenom hobotnicom nego kad nisu bile na drogi. I njihove interakcije bile su pod dejstvom droge bitno drugačije. Bez droge kavezu su se približavale oprezno s jednim ispruženim krakom, a pod dejstvom droge opušteno i prijateljski grleći kavez tako da su izlagale delove tela koje obično ne izlažu drugoj hobotnici, kaže Dolen.
Čini se da postoji sličnost s euforijom koju kod čoveka izaziva droga - neke su bile zaigrane, izvodile akrobacije u vodi ili grlile uređaj za stvaranje mehurića, kaže Dolen, a druge su ispružile svih osam krakova i lebdele izvodeći balet u vodi.
Rezultati su iznenađujući zbog razlike između mozga čoveka i hobotnice čiji mozak okružuje usni otvor i većina neurona, za koje se čini da funkcionišu poluautonomno, širi se kroz krakove. Do sada većina istraživanja koja tragaju za biološkom podlogom društvenog ponašanja su se usmerila na sofisticirane moždane sklopove. Novo istraživanje sugeriše da važniju ulogu možda imaju osnovni hemijski procesi u mozgu, naročito serotonin.
Profesor Dejvid Nat, neurofarmakolog s Imperial College London, kaže kako to otkriće predstavlja dodatni dokaz da emocije i empatija postoje u većem broju vrsta i da nisu specifične samo za čoveka.
"To dokazuje da to nije samo neka posebna ljudska karakteristika, nije čak ni karakteristika samo sisara nego karakteristika mozga", kaže on. "Takođe pokazuje da serotonin igra vrlo važnu ulogu u posredovanju u društvenim odnosima kod mnogih vrsta."
.jpg "Na današnji dan: Titu dodeljen naziv narodnog heroja,")
Komentari 1
B
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar