Čarls Dikens je jednom rekao: "Na svetu ne postoji ništa tako neodoljivo zarazno kao što je smeh", a s njim se svi mogu složiti.
Gotovo da ne postoji osoba koja bar jednom nije bila u situaciji da se histerično smeje bez nekog posebnog razloga, što na kraju dovodi do lančane reakcije smeha. Međutim, iako epidemija smeha zvuči kao neki lep, veseo događaj, ona zapravo nije nimalo zabavna i može lako da postane veliki zdravstveni problem.
Najpoznatiji slučaj epidemije smeha dogodio se 30. januara 1962. godine u Tanzaniji. Sve je počelo kao naivno smejanje tri devojčice u školskom internatu u selu Kašaša. Ipak, njihovo cerekanje se vrlo brzo pretvorilo u histeričan smeh koji se poput požara proširio na celu školu.
Kod neke dece smeh je trajao samo nekoliko sati, dok je kod druge trajao i do 16 dana. Zbog ovog neobičnog događaja, škola je zatvorena, a sva deca su se vratila u svoja okolna sela.
Međutim, ubrzo nakon zatvaranja škole, epidemija se proširila i na susedna sela. U aprilu i maju se smejalo više od 200 dece. Do juna, epidemija se proširila na druge škole, zarazivši dodatnih 50 učenika.
U julu su zatvorene još dve škole, a epidemija nije stala sve dok nije zahvatila gotovo 1.000 dece i zatvorila 14 škola - dok su nastavnici i odrasli samo nemo i bespomoćno posmatrali. Epidemija je trajala od šest meseci do godinu i po dana u pojedinim mestima.
Nauka još ne zna kako tačno dolazi do pretvaranja pozitivnih emocija u smeh, ali osoba ne može da se smeje duže od 20 sekundi, što ovaj fenomen čini još neverovatnijim.
Dakle, šta se zapravo dogodilo 1962. godine?
Čarls P. Hempelman sa Univerziteta u Indijani smatra da su deca bila pod velikim stresom, a da je epidemija bila nusprodukt, poput pokvarenog ventila za oslobađanje od stresa.
Međutim, to je samo pretpostavka. Naime, niko ne može sa sigurnošću da kaže šta je uzrokovalo epidemiju, a trenutno je jedino medicinsko objašnjenje da je u pitanju bila "masovna histerija", odnosno "masovna psihogena bolest".
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar