Bakterije teže preživljavaju u prostoru sa mnogo dnevnog svetla

Čak i pre nego što je Florens Najtingejl, engleska bolničarka iz 19. veka obrazovana na Kings koledžu u Londonu, savetovala da bolnice treba graditi tako da u njih ulazi što više sunca, ljudi su primetili da dnevno svetlo pomaže očuvanju zdravlja.
Bakterije teže preživljavaju u prostoru sa mnogo dnevnog svetla
Foto: Pixabay
Ni do sada, međutim, nije bilo baš puno istraživanja koja su pokušala to da objasne. Naučnici sa Univerziteta Oregon sproveli su studiju pomoću modela soba, čija veličina je bila tolika da su u nju mogle da se smeste lutke. 
 
Cilj im je bio da uporede šta se događa u sobama izloženima dnevnom svetlu kroz staklo, sobama izloženima ultraljubičastom svetlu i onima koje su u tami, piše National Public Radio. Za ogled je korišćena i mešavina prašine prikupljene iz pravih kuća u Portlandu. Posle 90 dana, sakupili su prašinu i analizirali prisustvo bakterija koje su se u njoj zatekle. Pokazalo se da su sobe koje su bile izložene dnevnom svetlu imale manje bakterija, i to čak upola manji broj bakterija sposobnih da rastu, u poređenju sa tamnim sobama. 
 
Sobe sa ultraljubičastim zracima imale su tek nešto malo manje takvih bakterija nego one izložene dnevnom svetlu. Posmatrano je stanje kod oba svetla, pošto je poznato da je ultraljubičasto svetlo dobar dezinficijens. 
 
Naučnike je iznenadilo prisustvo velikog broja bakterija koje mogu da se razmnožavaju, jer je unutrašnja prašina kao pustinja, previše suva za većinu bakterija i drugih stvari koje se razmnožavaju. U tamnim sobama je bilo 12 odsto bakterija u poređenju sa 6,1 odsto u sobama izloženima ultraljubičastom svetlu. Ipak, šest odsto od milion bakterija još uvek predstvalja veliki broj. 
 
Dnevno svetlo itekako utiče na kvalitet vazduha. U sobama sa dnevnim svetlom nalazi se i manje bakterija koje se nalaze u ljudskoj koži. Neke od njih koje uopšte ne prežive u svetlim sobama, pripadaju porodici bakterija koje izazivaju respiratorne bolesti. 
 
Naredna studija ovog tima naučnika baviće se time koliko je svetla potrebno da nestanu klice, pa će tako arhitekte u budućnosti moći da projektuju zgrade imajući taj podatak u vidu. 
 
Mikroorganizme je vrlo je teško iskoreniti iz bolnica i laboratorija. Pokušaj da se oni "istrebe" iz bolničkog prostora nije najbolji pristup oslobađanja od bakterija. Neki mikrobi su za nas korisni, kao npr. oni u jogurtu. Možda bi više smisla imalo obogatiti okruženje u zatvorenom prostoru mikroorganizmima koji nisu štetni ili su čak korisni, smatraju naučnici.
  • @Kika Bibić

    23.10.2018 13:56
    Vetrenje je jedno a dezinfekcija je drugo, kad bi se tako lako dezinfikovalo, niko ne bi prao stvari
  • Zlica

    23.10.2018 12:04
    ako ovo ne pomogne da se od sledeće godine zadrži letnje računanje vremena tokom cele godine, teško nama.
  • Kika Bibić

    23.10.2018 08:06
    Nisu morali toliko da se trude. Svaka seljanka zna da stvari treba izlagati na svetlu i na suncu da bi se dezinfikovale.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Život - Magazin

Mladić se probudio na sopstvenoj kremaciji

Rohitaš Kumar (25) oz Indije, koji je bio proglašen mrtvim, probudio se na sopstvenoj kremaciji, neposredno pre nego što je trebalo da bude spaljen, jer lekar nije uradio obdukciju.

Da li čovek zaista ima pet čula?

Slika sveta koji poznajemo konstruiše se u našem mozgu. Kako do toga dolazi? Putem brojnih receptora informacija koje dolaze iz naše okoline.