Američka Uprava za hranu i lekove označila je tu drogu kao potencijalni "proboj" za lečenje post-traumatskog stresnog poremećaja i odobrila istraživanje na do 300 pacijenata kasnije ovog meseca.
Ako taj pokušaj bude uspešan, MDMA bi bila prva psihodelična droga, sada u istoj najrestriktivnijoj kategoriji s heroinom i kokainom, koja bi bila odobrena kao lek na recept.
Zahtev za legalizaciju MDMA podnela je Multidisciplinarna asocijacija za psihodelična istraživanja (Multidisciplinary Association for Psychedelic Studies - MAPS) koju je 1986. godine osnovao Rik Doblin. On je kao tinejdžer 60-ih godina postao uveren da bi "psihodelične droge poput LSD mogle biti ravnoteža destruktivnim težnjama čovečanstva". Dok je cilj da MDMA dobije odobrenje za upotrebu u medicinske svrhe do 2021. godine, Doblinova organizacija želi da sve psihodelične droge budu dostupne za rekreativnu upotrebu do 2035.
Za kampanju za legalizaciju MDMA je iskorišćeno više od 70 miliona dolara koji su Doblinovoj organizaciji dali bogati pojedinci. Ranije ove godine Rebeka Merser, milijarderka koja pomaže konzervativnu Republikansku partiju i koja je suvlasnica portala Brajtbart njuz, obećala je milion dolara za finansiranje testova MDMA u lečenju post-traumatskog stresnog poremećaja.
Sadašnja istraživanja psihodeličnih droga su skoro neznatna u odnosu na ona koja su obavljena pre oko pola veka. Između 1950. i sredine 60-ih više od 1.000 članaka je objavljeno o upotrebi LSD i drugih psihodeličnih droga na 40.000 pacijenata za lečenje depresije i zavisnosti.
Ubrzo posle toga psihodelične droge su povezane s hipi kulturom i ličnostima kao što je Timoti Liri, nekadašnji profesor s Harvarda koji je predstavljao psihodeliju kao pseudoreligiju. MDMA je takođe ispitivana u medicinske svrhe pre nego što je počela da se korisiti na žurkama s elektronskom muzikom 90-ih, pošto može da podstakne snažna osećanja euforije, intimnosti i povezanosti.
Tu drogu je otkrio 1912. godine nemački farmaceut koji je ispitivao kako različite hemikalije mogu da kontrolištu krvarenje. Njen "hemijski rođak" MDA počeo je da se koristi krajem 60-ih i stvara kombinaciju halucinacija i snažnih emocija. Korisnici je zovu "droga ljubavi". MDMA je bila uveliko zaboravljena do kraja 70-ih kada su poneki psihoterapeuti počeli da je koriste da pojačaju terapije.
Još nije potpuno jasno kako MDMA funkcioniše, ali njeni zagovornici tvrde da utiče na dve hemikalije u mozgu - poput antidepresiva podstiče serotonin za koji se misli da stvara dobro raspoloženje, a takođe poput amfetamina stimuiliše dopamin. Posledica je da pacijenti osećaju manje straha i da su više motivisani da se suoče s traumatičlnim sećanjima.
Prema istraživanju MAPS-a, više od 50 odsto pacijenata koji su koristili MDMA više nema posttraumatski stresni poremećaj, u odnosu na 23 odsto koji su koristili lažne pilule ili pilule s neznatnim količinama MDMA.
.jpg)
.jpg "Na današnji dan: Titu dodeljen naziv narodnog heroja,")
Komentari 2
Vlada
Jok nego ih vode rigidni i kao terasa ograničeni trezvenjaci. Skoro nijedan čovek koji je promenio svet nije se bojao da eksperimentiše sa svešću i upusti se u nepoznato. A taj Kolorado kojim se potpisuješ je zemlja slobode i širokih vidika za svaku smrdljivu vuko*ebiju koja se svim silama bori protiv dekriminalizacije i legalizacije ovakvih supstanci.
Colorado
Najlakše je manipulisati drogiranim narodom, naročito ako brend/država/vlast obezbeđuje drogu. Drogirani ljudi ne vode revolucije.
Nije džabe još davno napisano od strane nekog proroka, da će ljudi posle 2000 ležati po ulicama drogirani i alkoholisani, masovno...
Preciznost zaista nije bitna, svima nama je jasno šta će se dogoditi.
Ukoliko se uslovi preživljavanja pogoršaju - ovo je sasvim izvesno rešenje za mnoge.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar