Kako je od marginalnog pokreta veganstvo postalo mejnstrim?

Zdraviji život, klimatske promene i prava životinja samo su neki od razloga zbog kojih se sve više ljudi širom sveta odlučuje za prelazak na veganski način života. Novi članak objavljen u "Gardijanu" dočarava način na koji je veganstvo u Londonu od marginalnog pokreta prešlo u mejnstrim i postalo popularno među svim društvenim slojevima u britanskoj prestonici.
Kako je od marginalnog pokreta veganstvo postalo mejnstrim?
Foto: Pixabay
Veganstvo doživelo bum u Velikoj Britaniji
 
Veganstvo je u zadnjih nekoliko godina postalo top tema u Velikoj Britaniji i tema brojnih društvenih događaja. Na festivalskoj sceni su se pojavili i neki festivali posvećeni isključivo veganskoj ishrani i stilu života, i to širom Velike Britanije – sve od Bristola do Invernesa.
 
Popularnost veganstva u Velikoj Britaniji zaista je sve veće. Veliki prehrambeni lanci "Marks & Spencer" i "Pret a Manger" u svoju ponudu su uvrstili veganske menije, svetski poznati pica restoran "Pizza Hut" nedavno se pridružio restoranima "Pizza Express" i "Zizzi" s ponudom veganskih pica, a čak je i poznati irski proizvođač piva Ginis prihvatio veganski način proizvodnje piva.
 
Ako je ovde reč o godini mejnstrim veganstva, u čemu se slažu gotovo svi marketinški stručnjaci, onda sigurno mora postojati čitav niz faktora koji su uticali na enormni rast popularnosti veganstva na globalnom nivou.
 
U tri ključna razloga svakako spadaju briga za dobrobit životinja, ekološka svest i briga za sopstveno zdravlje. O megapopularnosti veganstva i njegovom prelasku u mejnstrim svedoče i brojni startapovi koji na tržište lansiraju veganske proizvode, svakodnevno objavljivani veganski kuvari, YouTube kanali, kao i brojni dokumentarci snimljeni na temu veganstva.
 
Godine 2014. pokrenuta je godišnja kampanja "Veganuary", u kojoj se znatiželjni pojedinci koji žele da postanu vegani u januaru podstiču na to raznim radionicama, degustacijama, druženjima i drugim oblicima promocije. 
 
Razlog zbog kog je za vreme održavanja kampanje izabran januar nije slučajan, s obzirom na to da početak godine uvek povezujemo s novim planovima, dobrim namerama i odricanjima.
 
U prvoj godini održavanja kampanje, 2014. godine, prijavilo se tek 3.300 ljudi, da bi 2017. godine taj broj narastao na 59.500, a ove godine na čak 168.000 zainteresovanih. Većina učesnika, njih gotovo 84 odsto, ženskog je pola i mlađe od 35 godina.
 
Popularna je promena načina ishrane 
 
Preduzetnik Pol Vajt prošlog leta je otvorio Faringo's, prvi veganski restoran u Blekpulu. Pre godinu dana bio je svaštojed i vlasnik hotela u kojem je upravo on bio glavni kuvar. Na veganstvo slučajno ga je podstakao jedan gost njegovog restorana, inače vegan, koji ga je tokom posete njegovom restoranu upoznao s veganstvom i njegovim prednostima.
 
U roku od dve nedelje Vajtov restoran je dostigao rekordan broj gostiju. 
 
"Ono što nas je posebno iznenadilo je činjenica da su u naš restoran počeli da stižu gosti iz celog Blekpula. Nisam znao da u Blekpulu postoji tajna zajednica vegana", rekao je Vajt. U junu ove godine restoran se u potpunosti usmerio na veganstvo, a i sam vlasnik je postao vegan.
 
U maju 2016. godine agencija za anketiranje Ipsos Mori sprovela je istraživanje među britanskom populacijom u vezi sa veganstvom. Rezultati ankete bili su iznenađujući - u roku od deset godina broj vegana u Velikoj Britaniji popeo se sa 150.000 na 542.000.
 
Važna uloga medija i društvenih mreža
 
Još jedan od faktora koji u velikoj meri utiču na pozitivnu percepciju veganstva sigurno su i mnogobrojni dokumentarni filmovi koji ga tematizuju. Ovi dokumentarci prikazuju štetu koju uzgoj životinja nanosi životnoj sredini ili konzumacija mesa ljudskom organizmu. Neki od njih eksplicitno i otvoreno prikazuju scene ubijanja životinja u klanicama i na farmama.
 
Najuticajniji među njima svakako je dokumentarac "Cowspiracy" iz 2014. godine koji iznosi celokupnu problematiku uzgoja i ubijanja životinja iz mnogo šire perspektive - dotiče se njihovog uticaja na životnu sredinu, emisije štetnih gasova, seče šuma i velike potrošnje vode. To je u svojoj srži zapravo film o klimatskim promenama u kojem su kao glavni krivci za klimatsku krizu etiketirani konzumacija mesa i uzgoj životinja.
 
U tom kontekstu ne zanemaruje se ni uloga svetskih ekoloških organizacija poput "Greenpeace", "Sierra Cluba" i "Rainforest action Networka", za koje se tvrdi da sav fokus usmeravaju na fosilna goriva i obnovljive izvore energije, a optužuju se za ignorisanje prave pretnje koja dolazi od uzgoja stoke.
 
Međutim, valja napomenuti da film "Cowspiracy" kao argumentaciju za svoje senzacionalističke tvrdnje koristi sumnjive i diskutabilne izvore i samo jedan nerecenziran naučni rad.
 
Individualizacija i istraživanje 
 
Ogroman rast popularnosti veganstva može se posmatrati i kao rezultat dugogodišnje medijske promotivne kampanje u njegovu korist koja ga je promovisala ne samo kao ishranu, već kao filozofiju i svojevrstan način življenja. Pojava i vrtoglavi porast popularnost društvenih mreža dodatno su ubrzali taj proces i olakšali istomišljenicima razmenu ideja, doživljaja i recepata.
 
Portparolka Britanskog saveza dijetetičara i registrovana dijetetičarka, Linia Patel, u jednu ruku je kritična prema pokretu. Za nju veganstvo može biti maska koju koriste ljudi koji imaju problema s neuravnoteženom ishranom kako bi prikrili stvarno stanje stvari.
 
"Za njih je veganstvo tek jedan od načina kontrole ishrane koja je društveno prihvatljiva", upozorava Patel.
 
Ključnom tačkom u celom ovom fenomenu Patel smatra individualizaciju i istraživanje.
 
"Ljudi moraju znati zbog čega su prešli na veganstvo i kako da ga ispravno žive, to je mnogo važnije od toga da se mogu pohvaliti da prate trendove", kaže.
 
Ipak, i ona smatra da pravilna veganska ishrana može čoveku doneti mnogo više koristi nego štete, izveštava "Gardijan".
  • Endokrinolog

    16.11.2018 00:59
    @Andrija Srek
    Tacno, covek je svastojed, ima metabolizam koji sve potrebne nutrijente moze da izvuce samo ako konzumira biljke i zivotinje, to je neosporna naucna cinjenica. Ali, posto je 2018. i postoje razni suplementi koji mogu zameniti ishranu zivotinjskim mesom pun kapacitet organizma je moguc i sa veganskom ishranom (naravno podrazumevajuci unos suplemenata gvozdja, proteina, masnih kiselina itd.). To nije problem, problem sa veganima je sto su cesto dosadni i naporni sa netacnim ili van konteksta izvedenim tvrdnjama.
  • Andrija Šrek

    11.11.2018 14:55
    ...
    Samo da podsetim, da ne bi ispalo da se ovde promoviše veganstvo...
    SMANJITI unos mesa - DA. UKINUTI - NE!
    Čovek je svaštojed.
  • mesojed

    11.11.2018 14:41
    Vegana ima isto kao i pre 10ak godina, ali ljudi cesce kupuju veganske stvari nego pre, zato sto mnogi ljudi uvode "zeleni dan": povremeno (npr. jednom ili dvaput nedeljno) ne jedu meso, sir, niti jaja. Posto ljudi vole da daju nazive svemu i svacemu, uveli su naziv "fleksitarijanci" za te povremene vegetarijance/vegane. S obzirom da je danas daleko vise mesa na raspolaganju nego pre (a kvalitet je losiji nego pre, jer se prave losi kompromisi u industriji mesa da bi bilo sto jeftinije), ljudi su skloni preterivanju, tako da mozda i nije lose povremeno preskociti meso, pa ustedeti za kvalitetnije meso onim danima kada ga jedemo. S druge strane, tvrdnja da su meso, sir i jaja losi je ideologija koja se krije iza (sumnjive i neosnovane) nutricionistike, iskrivljene nauke i (prave ili toboznje) brige o okolini.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Život - Magazin

Mladić se probudio na sopstvenoj kremaciji

Rohitaš Kumar (25) oz Indije, koji je bio proglašen mrtvim, probudio se na sopstvenoj kremaciji, neposredno pre nego što je trebalo da bude spaljen, jer lekar nije uradio obdukciju.

Da li čovek zaista ima pet čula?

Slika sveta koji poznajemo konstruiše se u našem mozgu. Kako do toga dolazi? Putem brojnih receptora informacija koje dolaze iz naše okoline.