Muklis Abdul Holik ne može samostalno da stoji, već svaki dan savladava šest kilometara dug put do škole, puzeći na kolenima i na rukama ili hodajući na rukama na koje stavlja sandale, kako bi ih zaštitio.
Zbog iskrivljenih stopala i kratkih nogu visinom je tek do kukova svojih školskih drugova.
U pratnji svoje majke, uspeva da ode u školu istim putem od šljunka i drvenim mostom, kao i njegovi drugovi.
"Put je strm, ali on ga svakodnevno savladava", rekla je njegova majka Pipin, koja, kao i mnogi stanovnici Indonezije, ima samo jedno ime.
"Da imamo novca, mogao bi uzeti motor taksi, ovako mora puzati po zemlji. Ali, nikad se ne žali, po kiši i po vrućini, uvek je u školi", dodaje ona.
Dečakova hrabrost i upornost podstakli su divljenje u zemlji s 260 miliona stanovnika, pa se tako 3. decembra sastao s predsednikom Jokom Vidodom na Međunarodni dan invalida.
"Pitao sam Abdula želi li nešto kad smo se sreli", napisao je predsednik u saopštenju.
"Mislio sam da bi hteo nekakav poklon, ali rekao je samo da bi hteo da studira", rekao je Vidodo, čudeći se.
"Kad odrastem, želim biti vatrogasac, lekar ili astronaut", rekao je dečak.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar