Primera zlostavljanja dece, nažalost, ima sve više i više, i stalno slušamo o nekoj novoj tragediji, čujemo za novi primer stravičnog maltretiranja dece.
Foto: Youtube (Screenshot)
Takva je bila i sudbina devojčice sa fotografije iz 1874. godine, koje je tada imala devet ili deset godina. Meri Elen Vilson bila je žrtva zlostavljanja i njen je slučaj bio prvi slučaj koji je izašao u javnost i tako postao prvi službeni slučaj zlostavljanja dece na svetu.
Slučaj je sve šokirao, ali i označio novu eru u ponašanju službenika koji bi trebalo da zaustave i odgovore na ovakvo ponašanje. Meri Elen bila je pothranjena i pretučena, a godinama ju je zlostavljala osoba koja joj je bila staratelj. Rođena je u porodici Tomasa i Fani Vilson u Njujorku, 1864. godine. Ubrzo nakon rođenja ostala je bez oca, koji je poginuo u građanskom ratu u Virdžiniji i tako se porodica našla u nezavidnoj finansijskoj situaciji. Njena majka radila je ceo dan kako bi mogla da im osigura nešto za život, a deo novca trošila je za njenog čuvara.
Plan je dobro funkcionisao sve dok nije ostala bez posla, pa je Meri Elen naposletku završila u sirotištu, piše "The Vintage News". S dve godine usvojio ju je Tomas Mekkormak i ubrzo umro, pa je ona ostala sama sa njegovom suprugom, budućom zlostavljačicom Meri Mekkormak. Ona je prezirala devojčicu i počela je da je zlostavlja još dok je jedva hodala.
Nakon smrti supruga ubrzo se preudala, i postala gđa Konoli. Sledećih sedam godina devojčica je provela u agoniji, zlostavljana, pretučena, zatvorena u tamnom ormaru satima, nije joj bilo dozvoljeno da izađe iz kuće, pokaže lice na prozoru.
U to vreme roditelji su, u njezinom slučaju njeni usvojitelji, smatrali kako imaju puno pravo da s njom rade šta god žele. Službenici su se retko mešali u porodična pitanja pa su tako nasilni roditelji ili staratelji lako izbegavali kazne. Njene krike najverovatnije su čuli susedi, ali prošlo je dosta vremena dok se neko nije odvažio da poseti njihov dom, vidi devojčicu i shvati da joj je potrebna ozbiljna pomoć.
Imala je deset godina kada se neko uključio i naterao službenike da intervenišu, njena spasiteljka bila je Eta Endžel Viler. Nakon niza pokušaja, Viler, koja je bila metodistička misionarka, uspela je da na brzinu poseti njihov stan na Menhetnu. Bio je to hladan zimski dan u decembru kada je Meri Elen prala sudove prala neprimereno obučena za toliku hladnoću. I bosa. Od glave do pete telo joj je bilo prekriveno modricama, ožiljcima i opekotinama. U tom trenutku Viler nije pokušala da komunicira sa devojčicom, ali je odlučila da će učiniti nešto, da će joj pomoći.
Bila su joj potrebna tri meseca da pomogne devojčici, a uspela je uz pomoć Henrija Berga koji je već bio poznat po svom radu u organizaciji za sprečavanje okrutnosti prema životinjama. Pokrenuli su istragu i uspeli da prikupe svedočenja suseda koji su slušali devojčicu kako plače i kako ju tuku.
Uspeli su da izvuku devojčicu iz takvog okruženja. Njen slučaj je završio na sudu a svedočila je i sama Meri Elen. Njene reči bile su bolne.
"Mama me je tukla svaki dan. Često je to činila bičem. Imam na glavi dve crne i plave oznake koje je napravila bičem, i posekotinu na levoj strani čela koje je napravila makazama kada me njima udarila i posekla. Ne sećam se da me je iko ikada poljubio, a posebno ne mama", pričala je sudu.
Konoli je proglašena krivom za napad, a Meri Elen se nikada nije vratila u dom svojih staratelja.
Njen slučaj i njeno svedočanstvo podstaklo je osnivanje društva za sprečavanje okrutnosti prema deci 1875. godine. Ta organizacija smatra se prvom na svetu koja je delovala kao agencija za zaštitu dece, kojoj su podršku dali, između ostalih i Henri Berg i filantrop Džon D. Rajt.
Ipak, prema istraživanju Sali A. Votkins i članku objavljenom u "Oxford University Press" iz 1990. godine, slučaj Meri Elen nije bio prvi u kojem su službe intervenisale. Votkins je pronašla slučaj iz 17. veka u Masačusetsku i jedan slučaj oko 1840. godine u Tenesiju u kojima su odrasli zlostavljači optuženi zbog svojih postupaka.
Ipak, slučaj Meri Elen je bio onaj koji je promenio sudbinu zlostavljane dece.
Sama Meri Elen je odrasla u zdravu i brižnu majku šestoro dece, uključujući i jedne devojčice iz sirotišta. Udala se sa 24 godine za Luisa Šuta, koji je imao troje dece iz prethodnog braka, i rodila dvoje dece. Preminula je u 92. godini.
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Norveška ministarka za međunarodni razvoj Ane Beate Tvinereim upozorila je da svet do 2060. godine neće moći da podnese ogromnu količinu plastičnog otpada ukoliko ne ograniči proizvodnju plastike.
Rohitaš Kumar (25) oz Indije, koji je bio proglašen mrtvim, probudio se na sopstvenoj kremaciji, neposredno pre nego što je trebalo da bude spaljen, jer lekar nije uradio obdukciju.
Angela Merkel, u svojoj knjizi "Freedom: Memoirs 1954-2021" (Sloboda: Memoari 1954-2021) koja izlazi idućeg utorka, piše i o Donaldu Trampu, Vladimiru Putinu i svojoj mladosti u istočnoj Nemačkoj.
U poslednjem ovogodišnjem izvlačenju nagradne igre "Uzmi račun i pobedi" danas su izvučena četiri dobitnika stanova - Dunja Drndarević, Željko Arsenić, Lidija Nikolić i Duško Knežević.
Mlade žene širom Južne Koreje u sve većem broju odbacuju muškarce, a na to je uticaj imao i pokret 4B - radikalna feministička kampanja koja je nastala u Koreji kasnih 2010-ih, piše Politiko.
Na svadbi u Beču uhapšeno je dvadesetdvoje državljana Srbije, koji su bili angažovani da rade na venčanju, a organizator ih je na crno prevezao autobusom preko granice.
Najnoviji izveštaj Pentagona sadrži stotine novih prijava neidentifikovanih letećih objekata (NLO) i neobjašnjenih fenomena, ali nema dokaza koji ukazuju na vanzemaljsko poreklo tih pojava.
.jpg)
.jpg "Na današnji dan: Titu dodeljen naziv narodnog heroja,")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar