Naučnici sa londonskog University Collegea utvrdili su da ljudi s ruba političkog spektra uglavnom precenjuju svoju sigurnost iako su odgovorili pogrešno na neko pitanje. Međutim, pitanja nisu bila vezana za politiku. Umesto toga, naučnici su ispitanicima ponudili jednostavnu igru, dali su im da procene koliko tačaka ima na određenim fotografijama, piše britanski dnevni list "Independent".
Studija je pokušala da izmeri metakogniciju, odnosno sposobnost osobe da prepozna kada greši.Naučnici su želeli da utvrde da li su dogmatska uverenja političkih radikala posledica preteranog samopouzdanja ili razlika u metakogniciji. Zatražili su od dve grupe od oko 400 ljudi da popune ankete iz kojih su mogli da procene njihove stavove prema alternativnim načelima. Na osnovu odgovora su identifikovali one s krajnje desnim i levim stavovima, odnosno izdvojili su osobe sklone autoritarizmu i netoleranciji.
Učesnicima su potom dali jednostavan zadatak da gledajući dve fotografije procene koja ima više tačaka. Potom je od njih zatraženo da ocene koliko su sigurni u svoje odgovore, a naučnici su ih novčanim nagradama podstakli da budu što precizniji.
"Ustanovili smo da ljudi s radikalnim uverenjima imaju lošiju metakogniciju od onih s umerenim stavovima. Takve osobe često su neutemeljeno sigurne u svoje pogrešne stavove i pružaju otpor promeni stavova čak i kad im se dokaže da nisu u pravu", kaže glavni autor studije dr Stiv Fleming.
Kako bi testirali reakciju učesnika na dokaz da greše, naučnici su im ponudili dodatni set tačaka na temelju kojeg su mogli da dođu do tačnog odgovora. Umereni koji su u početku pogrešno procenili, bili su skloniji da promene mišljenje nakon dodatnih tačaka, dok su radikali ostali postojani i nakon njih.
Istraživači su bili sigurni u rezultate svoje studije jer je sprovedena na dve grupe ljudi, ali studija objašnjava samo deo radikalizma ispitanika.
"Sumnjamo da su neki ispitanici bili manje radikalni zato što pitanja nisu bila vezana za politiku. Naime, ljudi su još manje spremni da priznaju da greše kad je u pitanju politika", objašnjava doktorand Maks Rolvejdž.
Studija, objavljena u časopisu "Current Biology", ukazuje da se manjak metakognicije može pronaći u svim područjima političkog spektra. Naučnici smatraju da se radikalizam temelji na načinu razmišljanja koji nadilazi političke sklonosti.
.jpg)
.jpg "Na današnji dan: Titu dodeljen naziv narodnog heroja,")
Komentari 2
@
Pitanje za "Naučnike sa londonskog University Collegea":
Koliko dlaka ima magarac?
Pitanje za autora koji je tekst ovog članka ulepšao prigodnom fotografijom:
Smatrate li da imate višak metakognicije tj. postoji li mogućnost da niste 100% u pravu?
DjakoN
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar