Prema studiji koja je objavljena početkom ove sedmice u časopisu "Proceedings of the National Academy of Sciences" najčešći odgovor je "ne".
U ovoj studiji istraživači su analizirali više od dve milijarde Tviter poruka kako bi videli kako su zapravo ljudi reagovali na vremenske događaje. Studija sugeriše da ljudi prihvataju nove ekstremne vremenske prilike u samo dve godine, piše "Njujork tajms".
To bi moglo da učini da ljudi počnu da potcenjuju efekte globalnog zagrevanja koje je već uzrokovalo ekstremne temperaturne promene.
Istraživački tim je analizirao poruke objavljene na Tviteru između 2014. i 2016. godine koje su uključivale podatke o lokaciji u SAD-u i pronašli su 60 miliona tvitova koji su spominjali vremenske prilike. Zatim su uporedili lokalne temperature u vreme kada su ti tvitovi poslati s prosečnim temperaturama iz perioda od 1981. do 1990. godine.
Dalje, došli su do rezultata da je generalno Amerikancima trebalo samo od dve do osam godina da se prilagode ekstremnim vremenskim uslovima i da im takvi vremenski uslovi postanu sasvim normalni.
"Definicija normalnog vremena brzo se menja tokom vremena u mestima promenjive klime", napisali su autori studije.
Saif M. Mohamad, viši istraživač u Nacionalnom istraživačkom veću Kanade, koji nije bio deo studije, izjavio je da ova studija ima neka ograničenja.
"Ne znamo koliko su tvitovi reprezentativni za jedno ovakvo istraživanje. Budući da samo određeni broj ljudi tvituje, njihovi stavovi ne moraju predstavljati stavove većine", rekao je Mohamad.
Ipak, rekao je da je studija dobar pokušaj da se shvati kako ljudi doživljavaju klimatske promene kroz ekstremne vremenske prilike.
Ono što bi mogao biti problem jeste i to što, ako ljudi prestanu da reaguju na ekstremne temperature kao ekstremne, to može ograničiti spremnost javnosti da preduzme ili podrži delovanje kada je reč o globalnom zagrevanje, kažu istraživači.
Neki pak tvrde da samo ekstremne situacije ljude mogu podstaći na delovanje kada je reč o problemu globalnog zagrevanja.
"Kad ljudi prežive nešto što je preteće ili ponekad čak i smrtonosno, to stvarno oblikuje način na koji razmišljaju o onome što je bilo pre, a to često može podstaći na akciju", rekla je Katja Brundier, asistentkinja za istraživanje i održivost na državnom Univerzitetu Arizona.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar