Zašto su stručnjaci protiv svakodnevnog tuširanja

Lekari smatraju da je dovoljno ako se ljudi samo jednom do dva puta nedeljno kupaju uz korišćenje sapuna, jer preterivanje šteti koži.
Zašto su stručnjaci protiv svakodnevnog tuširanja
Foto: Pixabay
Veliki broj ljudi ima naviku da se tušira ujutru i uveče, a kupanje jedino preskaču u slučaju veoma hladnog vremena. Osećaj svežine i čistoće koji imaju posle tuširanja mnogi smatraju veoma važnim za jutarnje razbuđivanje, a neki ističu da ne mogu uveče da odu na počinak ukoliko se nisu opustili u mirisnoj kupki.
 
Ove navike stručnjaci smatraju pogrešnim jer ističu da nisu dobre za zdravlje kože i da se kompletno treba istuširati samo jednom do dva puta nedeljno. Jedno istraživanje na Kolumbijskom univerzitetu pokazalo je da iako ljudi misle da će čestim tuširanjem biti čistiji – to nije slučaj u bakteriološkom smislu jer ne štiti od bolesti. Često tuširanje isušuje kožu, u kojoj zatim nastaju mikropukotine, pogodne za prodiranje mikroba. Uklanjanje prirodnih zaštitnih ulja sa kože može da pospeši rast štetnih bakterija i na taj način naruši imunološki sistem organizma.
 
Sa ovim stavom stručnjaka saglasna je i primarijus dr Gorana Isailović, dermatolog Visoke zdravstvene škole strukovnih studija, koja naglašava da se čestim tuširanjem i korišćenjem sapuna i kupki uništava odbrambena snaga kože.
 
– Samo dva puta nedeljno preporučljivo je da se ljudi tuširaju kupkama i sapunima. Ako neko hoće da se tušira svakog dana, onda to treba da čini samo vodom. Posebno treba izbegavati kupke i sapune koji pene. Smatra se da često tuširanje utiče da koža postane suva i da je sklonija infekcijama zato što joj se uništava površinski sloj koji štiti kožu od patogenih mikroorganizama – naglašava dr Isailović i dodaje da ovo ne važi za pranje ruku koje treba da bude često.
 
Kada je reč o tuširanju građana, podaci iz 2009. godine su pokazali da naviku svakodnevnog tuširanja ima polovina odraslih stanovnika Beograda, a oko 17,6 odsto ljudi je priznalo da to čini svakog drugog dana. Istraživanje zdravlja stanovništva Srbije iz 2013. godine koje je radio Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" pokazalo je da se dve trećine dece tušira više od tri puta nedeljno (66,2 odsto), što je značajno veći procenat nego 2006. godine (kada je to činilo 54 odsto).
 
Naviku redovnog tuširanja češće imaju deca iz Vojvodine (87,6 odsto), gradskih naselja (72 odsto) i iz materijalno dobrostojećih domaćinstava (85,5 odsto).
  • Marina

    02.09.2022 15:08
    Sunce
    Ovo je smesno pa meni se kosa umasti za dva dana i ne lici ni na sta a kad bi proslo 4dana bila bi premasna
  • Iz iskustva

    01.04.2019 10:30
    Istraživači su samo skrenuli pažnju da se ne treba sapunati svaki dan sa kojekakvim gelovima za tuširanje i sapuni sa mirisima. Za skidanje znoja nastalog pri prosečnim naporima gradskog života dovoljna je voda. Ni za intimnu negu nije potreban sapun, dovoljno je oprati se svaki dan ugodno toplom vodom. Preterana upotreba sapuna isušuje kožu i sluzokožu, to su želeli da istaknu, a ne da satanizuju svakodnevno tuširanje.
  • hehe

    31.03.2019 12:35
    Tusiranje je zlocin protiv naprednih bakterija.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Život - Magazin

Mladić se probudio na sopstvenoj kremaciji

Rohitaš Kumar (25) oz Indije, koji je bio proglašen mrtvim, probudio se na sopstvenoj kremaciji, neposredno pre nego što je trebalo da bude spaljen, jer lekar nije uradio obdukciju.

Da li čovek zaista ima pet čula?

Slika sveta koji poznajemo konstruiše se u našem mozgu. Kako do toga dolazi? Putem brojnih receptora informacija koje dolaze iz naše okoline.