Samo osam odsto ljudi veruje u istinitost informacija koje pronalaze na društvenim mrežama, a taj procent pada na četiri odsto kada je reč o tome koliko javnost veruje influenserima.
Ljudi veruju čak i vladama više nego slavnim influenserima, blogerima i vlogerima.
Oko 12 odsto ljudi širom sveta veruje da su infomacije koje objavljuje vlada uglavnom istinite. Međutim, javnost u Velikoj Britaniji i SAD-u je ciničnija pa te brojke padaju na osam, odnosno šest odsto.
UM je pratio više od 56.000 aktivnih korisnika interneta u 81 zemlji za potrebe svog 10. Wave istraživanja procenjujući poverenje javnosti u društvene mreže.
Globalna sumnja u influensere je rezultat toga što potrošači i regulatori nastavljaju da postavljaju pitanja o dogovorima između influensera i brendova, kao i o istinitosti velikog broja pratilaca.
U Velikoj Britaniji je vlada uvela strožija pravila koja se odnose na onlajn promovisanje plaćenog sadržaja. U međuvremenu je Uprava za standarde oglašavanja (ASA) upozorila stotine influensera i brendova zbog kršenja striktnih smernica koje se odnose na plaćenje za postove na Instagramu. Američki FTC je preduzeo slične aktivnosti u SAD-u u nameri da sve poveća transparentnost.
Kada je reč o lažnim pratiocima, brendovi poput Unilevera su izvršili pritisak na Instagram i Twitter da preduzmu "hitne akcije kako bi se ponovo izgradilo poverenje pre nego što zauvek nestane". Društvene mreže su poslušale iuklanjaju lažne pratioce sa svojih platformi pomoću AI tehnologije, ali je efikasnost ovih mera pod znakom pitanja.
Uprkos ovim naporima i alatima platformi poput Instagrama koji omogućavaju kreatorima da razotkrivaju ponude, UM je ustanovio da manje od polovine Britanaca (36 odsto) veruje mišljenjima blogera i vlogera koja se odnose na proizvode i usluge. Verovanje u te vrste preporuka na globalnom nivou je nešto veće i iznosi 42 odsto.
Ukupno, samo 44 odsto Britanaca i 47 odsto globalnih potrošača je pod uticajem mišljenja koja se dele onlajn, a to je pad u odnosu na prošlu godinu u Velikoj Britaniji sa 46 odsto, a na globalnom nivou sa 53 odsto koliko je procent iznosio 2017. godine.
UM je saopštio da je istraživanjem ustanovljeno da su naslovi u protekle dve godine ljude učinili svesnijim kada je reč o pitanjima kredibilnosti i transparentnosti interneta. Primer je skandal "Cambridge Analitica" koji je imao ogroman uticaj na to koliko ljudi preispituju ono što vide i čuju onlajn.
U istraživanju je navedena i promena stavova ljudi prema njihovim digitalnim životima jer se neki osećaju manje vezani za društvene mreže. Kada je ispitanicima postavljeno pitanje koje su platforme najbolje za njih, neinteraktivne stranice Netflix i Youtube su na prvom, odnosno drugom mestu (28 i 27 odsto), dok je Spotify na trećem mestu (27 odsto).
Tradicionalne interaktivne društvene platforme poput Facebooka, Twittera, Instagrama i Snapchata su van top 5 na rang listi.
.jpg)
.jpg "Na današnji dan: Titu dodeljen naziv narodnog heroja,")
Komentari 1
/
ako im se neko suprotstavi sleduje mu razapinjanje na krst
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar