Delta Nigera, Kalimantan i Černobilj među najzagađenijim mestima na svetu

Među najzagađenija mesta sveta spadaju Haina u Dominikanskoj Republici, ukrajinski Černobilj, Agbogbloši u Gani, ruski Džeržinsk i Noriljsk, argentinska Mataca-Riakuelo, zambijski Kabve, delta Nigera, Hazaribag iz Bangladeša i indonežanski Kalimantan, navodi "Profimedija".
Delta Nigera, Kalimantan i Černobilj među najzagađenijim mestima na svetu
Foto: Pixabay
Postoje gradovi u kojima se očekivani životni vek približava srednjovekovnim stopama, gde su defekti novorođenčadi norma, a ne slučaj. Tako je Haina, grad u Dominikanskoj Republici, ozbiljno kontaminiran olovom.
 
Eksplozija u Černobilju, u kojoj je 1986. uništen jedan od četiri reaktora u nuklearnoj elektrani, izazvala je otpuštanje radioaktivnosti i devet puta veću kontaminaciju od one zabeležene prilikom eksplozije atomske bombe u Hirošimi.
 
Odlagalište e-otpada Agbogblošiju, u Akri, jedini je izvor prihoda za mnoge tamošnje stanovnike. Oni kopaju po smeću, tragajući za žicama i elektronikom, kako bi se domogli dragocenog bakra i drugih materijala, pri čemu im je zdravlje svakodnevno ozbiljno ugroženo.
 
U Džeržinsku, na obalama reke Oke, u doba SSSR-a, vlasti su proizvodile hemijsko oružje. Gotovo 300.000 tona hemijskog otpada zakopano je na odlagalištima u krugu fabrike, koja se s bojnih otrova kasnije preorijentisala na izradu hemikalija. Matanca-Riakuelo, južno predgrađe Buenos Ajresa, izloženo je zagađenju koje traje dva veka, a karakteriše ga smrad i ubitačna kombinacija toksičnih teških metala poput žive, arsena, cinka, kadmijuma, nikla, bakra i olova.
 
"Profimedija" navodi da je kalionica olova u rudniku cinka u zambijskom Kabveu jedno od najzagađenijih mesta na svetu. Rudnik je sada zatvoren, ali trovanje olovom još je veliki problem. Nivo olova u krvi tamošnje dece premašuje preporučene nivoe pet do deset puta.
 
Centar nadaleko poznate bangladeške industrije kože grad Hazaribag prepun je kožara i fabrika koje otrovne hemikalije iz procesa štavljenja slobodno ispuštaju u reku Burigangu, jedini izvor vode za tamošnje stanovništvo. Hiljade ljudi radi svakodnevno sa kancerogenim jedinjenjima bez adekvatne zaštite. 
 
Tragači za zlatom i dijamantima u Kalimantanu, na indonežanskom ostrvu Borneo, izloženi su uticaju žive. UN procenjuju da se svake godine u tom mestu ispušta više od hiljadu tona žive, koja onda zagađuje tamošnje vode i riblji fond. Eksploatacija nafte u Delti reke Niger dovodi do izliivanja i zagađenja podzemnih voda. Zbog zagađenja tla izvori hrane u ovom području smanjeni su za 60 odsto.
 
Neuhranjeno je svako četvrto dete, a smrtnost novorođenčadi dvostruko je veća nego u drugim krajevima zemlje. Noriljsk je jedan od najhladnijih gradova na svetu - zima tu traje 280 dana godišnje, a polarna noć duga je dva meseca. U najsevernijem sibirskom gradu proizvodi se široka paleta raznih metala, uključujući nikl, bakar, paladijum, platina, zlato i srebro. Zbog toga se u procesu proizvodnje svake godine u vazduh ispušta 500 tona bakarnih i niklovih oksida. Sva naučna istraživanja ukazuju da svake godine zagađenost vazduha ubija više ljudi nego pušenje. 
 
Nemački i kiparski naučnici ustanovili su da od posledica zagađenosti vazduha godišnje umre oko 8,8 miliona ljudi u raznim delovima sveta.

Komentari 0

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Život - Magazin

Mladić se probudio na sopstvenoj kremaciji

Rohitaš Kumar (25) oz Indije, koji je bio proglašen mrtvim, probudio se na sopstvenoj kremaciji, neposredno pre nego što je trebalo da bude spaljen, jer lekar nije uradio obdukciju.

Da li čovek zaista ima pet čula?

Slika sveta koji poznajemo konstruiše se u našem mozgu. Kako do toga dolazi? Putem brojnih receptora informacija koje dolaze iz naše okoline.