Koliko kolima treba da se zagreju do smrtonosne temperature?

Svako leto širom sveta deca umiru jer ih roditelji ostave zaključane u vrelom automobilu, često zbog toga što nisu svesni koliko se vozilo brzo zagreje do smrtonosnih temperatura.
Koliko kolima treba da se zagreju do smrtonosne temperature?
Foto: Pixabay
Podsetimo, u ponedeljak je preminula četvorogodišnja devojčica koja je prošle nedelje ostavljena u Rovinjskom Selu u pregrejanom automobilu, i to više od dva sata na visokim temperaturama. Devojčica je podlegla posledicama toplotnog udara i dehidracije zbog kojih su joj bili oštećeni vitalni organi.
 
U SAD-u godišnje 37 dece umre zbog predugog boravka u vrućim vozilima
 
Međutim, takvi slučajevi se ne događaju samo kod nas. Na primer, u SAD-u godišnje prosečno umre 37 dece zbog toga što su predugo ostavljena u vrelim automobilima, piše Live Science.
 
Upravo su iz tog razloga, odnosno zbog toga što roditelji često nisu svesni koliko brzo se zagreva automobil, naučnici su u okviru  istraživanja pod nazivom "Evaluating the impact of solar radiation on pediatric heat balance within enclosed, hot vehicles" proučavali koliko prosečno treba različitim tipovima automobila da se pregreju tokom vrelih letnjih dana.
 
Otkrili su kako se vozila brzo zagrevaju kada su parkirana van zaštite hladovine. Temperatura unutar automobila parkiranog na suncu za vreme dnevnih temperatura od 35 stepeni Celzijusa za jedan sat popne se na čak 47 stepeni. Temperatura volana je tada još viša, oko 53 stepena Celzijusa, a sedišta su u proseku 51 stepen.
 
Automobili parkirani u hladovini prolaze mnogo bolje, ali i u njima ubrzo postane skoro nepodnošljivo. Nakon jednog sata unutrašnja temperatura automobila doseže oko 38 stepena Celzijusa, volan oko 42 stepena, a sedišta 41 stepen.
 
Deca u užarenim automobilima
 
Bilo ko ko ostane unutar pregrejanog automobila izložen je riziku od toplotnog udara, koji može biti smrtonosan.
 
Teško je predvideti koliko je potrebno prosečnom čoveku da doživi toplotni udar; na to utiču mnogi faktori poput starosti, težine osobe, ali zavisi i od generalnog zdravstvenog stanja. 
 
Međutim, deca uglavnom dožive toplotni udar kada njihova telesna temperatura tokom dužeg vremenskog perioda prelazi 40 stepeni. Kada bi se dvogodišnje dete tokom vrućeg letnjeg dana ostavilo u vozilu parkiranom na suncu, najverovatnije bi doživelo toplotni udar za sat vremena, a kada bi automobil bio u hladovini, onda za dva sata.
 
Šta se dešava u dečijem telu prilikom toplotnog udara
 
Unutar 60 minuta provedenih u automobilu, telesna temperatura može da dostigne 38 stepeni Celzijusa, dolazi do hipotermije, znojenja i žeđi. Detetu postaje vrlo nelagodno.
 
Nakon 90 minuta telesna temperatura može da naraste na 39 stepeni, zbog čega dete počinje da se znoji, javlja se crvenilo i povećava broj otkucaja srca. Deca koja boluju od epilepsije mogu početi da se grče.
 
Nakon 150 minuta, uz telesnu temperaturu od 40 stepeni javlja se nesvestica, dehidracija, slabost, povraćanje, otežano disanje.
 
Ako je auto tamne boje, sve se to događa još brže.
 
Do 65 minuta provedenih u vozilu dete počinje obilno da se znoji i ima povećan broj otkucaja srca. Dolazi do nesvestice, dehidracije, slabosti, povraćanja, otežanog disanja.
 
Nakon 170 minuta temperatura tela iznosi 41 stepen Celzijusa, javlja se jaka glavobolja, vrtoglavica, zbunjenost, halucinacije i delirijum. U tom stanju potrebna je hitna medicinska pomoć.
 
Portal Omni Calculator navodi da zatamnjena stakla na automobilu mogu lagano usporiti rast temperature, ali one konačne u vozilu ostaju gotovo iste.
  • Мунгос

    10.07.2019 09:52
    Све је ово тачно, додајем још и то да у затвореним колима нема струјања ваздуха, па макар он био и топао. Што веома много штети свим људима, не само малој деци.
    Ја сам у гепеку држао неке празне стаклене пивске флаше, оне су се загрејале толико да сам их једва могао држати у руци. Иако нису биле директно изложене сунцу.
    Користим прилику да упозорим да се у колима не остављају пластичне флаше пуне са соковима, водом, пивом,….. Зато што на температури већој од 60 степени, пластика испушта отров звани „диоксин“, и тако чини наше пиће отровним. То је откривено у Немачкој, био је велики скандал, али је еколошка банда то заташкала и привремено забранила да се о томе прича. Бацили су акцент на пластичне кесе, као исплативије и зато што овце боље примају тај спин.
  • Marko

    10.07.2019 09:38
    Ja ne mogu da verujem da postoje roditelji koji ostave svoje dete zaključano, samo u kolima, pa makar napolje bilo prijatnih 20 stepeni i auto u debelom hladu... Jadna deca sa takvim

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Život - Magazin

Mladić se probudio na sopstvenoj kremaciji

Rohitaš Kumar (25) oz Indije, koji je bio proglašen mrtvim, probudio se na sopstvenoj kremaciji, neposredno pre nego što je trebalo da bude spaljen, jer lekar nije uradio obdukciju.

Da li čovek zaista ima pet čula?

Slika sveta koji poznajemo konstruiše se u našem mozgu. Kako do toga dolazi? Putem brojnih receptora informacija koje dolaze iz naše okoline.