Paula Hiedler 1930. godine dobila je otkaz u osiguravajućoj kompaniji u kojoj je radila u Beču. Bila je vredna radnica i mislila je da je njena firma ceni. Nije znala zašto je dobila otkaz. Razlog je bio u njenom prezimenu, tipično nemačkom prezimenu koji je ona pisala na taj način, ali njen stariji brat pisao ga je drugačije.
Hitler.
Paula Hitler, mlađa sestra najomraženijeg čoveka u istoriji, u tom trenutku nije znala u šta se njen brat pretvorio, a iako su bili u kontaktu, nisu živeli zajedno, a viđali se možda jednom, dva puta godišnje. Pre nego što je postala poznata kao sestra velikog vođe, Paula je bila najmlađe dete u tipičnoj porodici srednjeg sloja u Nemačkoj.
Rođena je 21. januara 1896. godine kao najmlađe dete Alojza i Klare Hitler i jedina "prava" Hitlerova sestra. Njihov otac imao je još jedan brak iz kojeg su dobili još dvoje polubraće. Kada je imala šest godina otac je umro pa je njena majka Klara bila primorana da na sebe preuzme sve. Iz svog porodičnog doma u Leondingu preselili su se u skroman stan u Lincu i tako skromno živeli nekoliko godina, od Alojzove penzije. I Adolf i Paula sećaće se Klare kao brižne majke.
Pet godina nakon smrti oca, umrla je i majka. Godine 1906. primetila je kvržicu na dojci, i ignorisala je. Porodični lekar konačno ju je pregledao i utvrdio da ima rak dojke, ali nije joj to rekao. To je prepustio njenoj mladoj deci. Tako je najstariji Adolf tu vest preneo svojoj sestri i majci Klari, koja se okrenula veri. Paula je imala 11 godina i počela je u znatnoj meri da se oslanja na svog sedam godina starijeg brata.
Nakon majčine smrti Adolf se preselio u Beč a Paula je ostala u porodičnom stanu u Lincu. Živeli su od očeve penzije i male stipendije koju su dobili. Adolf se kasnije odrekao svog dela i prepustio ga mlađoj sestri. Paula je živela mirnim životom, fokusirala se na svoju egzistenciju i pisala pisma bratu, koji je marljivo gradio svoju karijeru.
Početkom 20-ih Paula se preselila u Beč. Neko vreme je radila kao domaćica bogatih porodica u Beču, ali i u jevrejskom studentskom domu. Nakon tog posla počela je da radi kao sekretarica širom Beča, a tokom rata radila je kao sekretarica u vojnoj bolnici.
O njenim političkim stavovima malo toga se zna, osim što je poznato da je sarađivala sa Jevrejima, nikada se nije priključila nacističkoj stranci ili na bilo koji način podržavala sklonosti svog brata.
Nedavno je otkriveno da je početkom Drugog svetskog rata bila verena sa Ervinom Jekeliusom, oficirom Trećeg rajha i jednim od entuzijastičnih nacističkih šefova, odgovornih za slanje najmanje 4.000 ljudi u gasne komore. Njihov brak zabranio je sam Hitler koji je Jekeliusa uhapsio i poslao na istočni front. Tamo je i umro kao sovjetski zarobljenik.
Iako nije delila ni podržavala ideje svog brata ona ga je obožavala. Napominjala je da su se samo sporadično nalazili nakon što se on odselio, ali u tim susretima je uživala. U intervju sa američkom vojskom iz 1946. godine rekla je da ne veruje da je njen brat naredio uništavanje miliona ljudi. Govorila je da to nije bio brat kojeg je ona poznavala.
Međutim, čini se da su imali burno odrastanje. Kao što je njihov otac tukao Hitlera, tako je Hitler počeo da tuče sestru nakon majčine smrti. Verovala je da je to zbog njenog obrazovanja, i da ju on samo zadržava na pravom putu.
Uprkos tome pokazao je da ima barem malo ljubavi i privrženosti prema mlađoj sestri. Nakon što je ostala bez posla zbog povezanosti s njim, on ju je finansijski pomagao. I tokom rata, sve do njegovog samoubistva, slao joj je novac i brinuo se o njenom stanju.
Nakon rata Paulu su uhapsili američki obaveštajci i zadržali na ispitivanju. Rekla im je da je brata tokom protekle decenije videla samo jednom ili dva puta godišnje, a Evu Braun samo jednom.
Nakon što su je pustili iz pritvora vratila se u Beč gde je neko vreme živela od ušteđevine. Kada je potrošila sav novac, zaposlila se u lokalnoj prodavnici. Godine 1952. preselila se u gradić Berhtesgaden u planinama izvan Salcburga i promenila ime u Paula Volf. Prezime nije imalo nikakve jasne veze s njihovom porodicom, ali Paula je znala za vezu. Naime, to je bio nadimak njenog brata dok su bili deca, a koristio ga je kao kodno ime i u vreme dok je bio firer.
Dok je živela u planinama pomno su je nadzirali članovi SS-a, kao i preživeli članovi njegovog bliskog kruga, najverovatnije bez njenog znanja.
Većinu svog života držala se daleko od ljudi i izbegavala socijalne kontakte. Možda se bojala tretmana kojem bi bila izložena kada bi ljudi saznali s kim je porodično povezana, a možda ni sama nije mogla da se pomiri sa onim što je učinio njen brat.
Međutim, 1959. godine pristala je na jedini intervju koji je ikada dala. Piter Morli iz Associated-Rediffusiona javio joj se zainteresovan o životu Hitlerove sestre. Originalni nemački intervju je izgubljen, ali engleska verzija je ostala.
Uglavnom su razgovarali o odrastanju sa Hitlerom, a sva politička pitanja je izbegavala. Iz tog razgovora bilo je jasno kako obožava svog starijeg brata, i stalno je naglašavala da ne može da veruje da je učinio nešto toliko strašno.
"Jako ga je poštovala i mislim da sam rekao neku kritiku, mislim da bi ga zaštitila. Takav sam utisak dobio. Osećala bi da je njena dužnost da ga zaštiti", prisećao se novinar kasnije.
Iz njihovih dana odrastanja prisetila se da je Hitler uvek morao da bude vođa, koju god igru da su igrali.
"Moj brat bio je uvek vođa. Svi ostali su radili ono što im je on rekao. Možda su instinktivno osećali da je njegova volja snažnija od njihove", kaže.
Preminula je 1960. u 64. godini. Time je završena Hitlerova porodična loza, osim naslednika njegove polubraće. Bio je to kraj jedne tihe ere, jednog tihog života, žene koja je nosila prezime koje ju je zauvek podsećalo na brata, ali i na stravične stvari koje je radio.
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Norveška ministarka za međunarodni razvoj Ane Beate Tvinereim upozorila je da svet do 2060. godine neće moći da podnese ogromnu količinu plastičnog otpada ukoliko ne ograniči proizvodnju plastike.
Rohitaš Kumar (25) oz Indije, koji je bio proglašen mrtvim, probudio se na sopstvenoj kremaciji, neposredno pre nego što je trebalo da bude spaljen, jer lekar nije uradio obdukciju.
Angela Merkel, u svojoj knjizi "Freedom: Memoirs 1954-2021" (Sloboda: Memoari 1954-2021) koja izlazi idućeg utorka, piše i o Donaldu Trampu, Vladimiru Putinu i svojoj mladosti u istočnoj Nemačkoj.
U poslednjem ovogodišnjem izvlačenju nagradne igre "Uzmi račun i pobedi" danas su izvučena četiri dobitnika stanova - Dunja Drndarević, Željko Arsenić, Lidija Nikolić i Duško Knežević.
Mlade žene širom Južne Koreje u sve većem broju odbacuju muškarce, a na to je uticaj imao i pokret 4B - radikalna feministička kampanja koja je nastala u Koreji kasnih 2010-ih, piše Politiko.
Na svadbi u Beču uhapšeno je dvadesetdvoje državljana Srbije, koji su bili angažovani da rade na venčanju, a organizator ih je na crno prevezao autobusom preko granice.
.jpg)
.jpg "Na današnji dan: Titu dodeljen naziv narodnog heroja,")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar