Džakarta sve više tone, 2050. trećina grada biće potpuno pod vodom

Trećina grada Džakarta do 2050. mogla bi biti pod vodom ukoliko se nastave sadašnji trendovi - decenije nekontrolisanog i preteranog crpljenja podzemnih voda, rast nivoa mora i sve ekstremnije vreme, upozoravaju stručnjaci.
Džakarta sve više tone, 2050. trećina grada biće potpuno pod vodom
Foto: Pixabay
Postojeće mere zaštite životne sredine nisu donele nikakav pomak pa su se vlasti odlučile na drastičan korak - Indonezija će dobiti novi glavni grad. 
 
Indonežanski predsednik Joko Vidodo objavio je da će nova prestonica biti na Kalimantanu, indonežanskom delu Bornea, iako tačna lokacija još nije određena. Premeštanje administrativnog i političkog srca zemlje očuvaće nacionalnu upravu, ali će biti i smrtna presuda za Džakartu, grad od 10 miliona stanovnika. 
 
"Skoro sam se udavio 2007. godine. Sve moje je odnela bujica i morao sam da počnem ispočetka", kaže Rasdi, vlasnik štanda s brzom hranom u blizini severne luke, jednog od mesta gde grad najbrže tone. 
 
 
Stanje u Džakarti, izgrađenoj na trusnom području u močvari blizu mesta gde se spaja 13 reka, dodatno je pogoršano stihijskim razvojem, lošim urbanim planiranjem i saobraćajnim zagušenjem. 
 
Džakarta nema vodovod u severnom delu pa mesna industrija i milioni stanovnika koriste propusne slojeve tla koji sadrže vodu. To obesno iskorišćavanje podzemnih voda dovelo je do sleganja tla pa Džakarta u nekim delovima tone i do 25 centimetara godišnje. 
 
Danas neke četvrti leže na četiri metra ispod nivoa mora, što milione ljudi čini ranjivima na prirodne katastrofe. 
 
Poplave su uobičajena pojava tokom sezone kiša, a očekuje se da će s globalnim zagrevanjem i rastom nivoa mora biti i gore. Tamnozelena voda popela se do sprata napuštene zgrade, a smeće je svuda okolo. 
 
 
Iako će glavni grad biti sagrađen drugde, vlasti očajnički smišljaju kako da spasu Džakartu. Odobrena je izgradnja veštačkih osrtva u zalivu ispred Džakarte koji bi grad kao tampon-zona trebalo da čuvaju od Javanskog mora. 
 
Ne znaju gde da počnu 
 
Planira se i gradnja novog nasipa, iako dosadašnje barijere nisu dale rezultate. Zidovi su već izgrađeni oko najugroženijih četvrti, ali su napukli, propuštaju vodu i natapaju uske ulice i kućice u najsiromašnijim delovima. 
 
"Zidovi nisu trajno rešenje", kaže Heri Andreas, geolog s tehnološkog instituta u Bandungu, trećem po veličini indonežanskom gradu, te ističe da je potrebno promeniti način upravljanja vodama.
 
Iako je Džakarta žrtva i svog preteranog razvoja jer novi neboderi i velike zgrade pritiskaju tlo što pogoršava problem, najveći krivac je prekomerno korišćenje podzemnih voda. Grad trenutno nema drugog načina da zadovolji potražnju za vodom jer nema sveobuhvatnu vodovodnu mrežu, kaže Andreas. 
 
Džakarta nije jedini grad u svetu koji tone. U zoni rizika su i gradovi poput Venecije, Šangaja, Nju Orleansa i Bangkoka, ali Džakarta je do sada učinila malo toga kako bi pokušala da reši situaciju, tvrdi geolog. 
 
"Ostali su preduzeli odgovarajuće korake da ublaže problem. Skupo je, ali ako pogledamo posledice, itekako je vredno truda", kazao je Andreas. "Izgleda da mi ne znamo odakle da počnemo."
 
Stanovnici najugroženijih delova grada nemaju načina da pobegnu. 

Komentari 0

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Život - Magazin

Mladić se probudio na sopstvenoj kremaciji

Rohitaš Kumar (25) oz Indije, koji je bio proglašen mrtvim, probudio se na sopstvenoj kremaciji, neposredno pre nego što je trebalo da bude spaljen, jer lekar nije uradio obdukciju.

Da li čovek zaista ima pet čula?

Slika sveta koji poznajemo konstruiše se u našem mozgu. Kako do toga dolazi? Putem brojnih receptora informacija koje dolaze iz naše okoline.