Holandija i Danska imaju najbolje penzione sisteme na svetu

Holandija i Danska imaju najbolje penzione sisteme na celom svetu, pokazala je globalna studija koja je u fokus stavila način na koji nacije pripremaju stariji deo populacije na penzije.
Holandija i Danska imaju najbolje penzione sisteme na svetu
Foto: Pixabay
Kako prenosi Blumberg, samo te dve zemlje dobile su ocenu A na Indeksu "Melbourne Mercer Global Pensions" za njihov nivo finansijske sigurnosti koju pružaju građanima u penziji.
 
Australija se našla na trećem mestu sa ocenom B+, dok su u top deset zemalja smeštene i Finska, Švedska, Norveška, Singapur, Novi Zeland, Kanada i Čile, koje su sve ocenjene ocenom B.
 
U istraživanje je bilo uključeno 37 zemalja sveta u kojima ukupno živi dve trećine svetske populacije, a bilo je sprovedeno na osnovu 40 različitih parametara. Cilj je bio saznati vodi li penzioni sistem određene zemlje prema boljim finansijama penzionera, da li je on održiv i veruje li zajednica u njega, odnosno pruža li sistem stanovnicima sigurnost u njihovu finansijsku budućnost.
 
Ujedinjeno Kraljevstvo i SAD našli su se na 14, odnosno 16. mestu sa ocenom C+, a savetovano im je podizanje minimalne penzije za penzionere s niskim prihodima. 
 
Japan je zauzeo 31. mesto, a ocenjen je s D, što označava "velike slabosti i/ili nedostatke koji moraju što pre da se reše". Preporučuje se podizanje granice za odlazak u penziju s obzirom na rast životnog veka u državi. 
 
Tajland se našao na samom dnu liste i trebalo bi da uvede minimalni nivo obavezne penzione štednje i poveća podršku za najsiromašnije.
 
Sama studija rezultat je sve većeg broja ljudi koji ulaze u penziju, duže žive i potrebni su im stabilni i stalni prihodi kako bi preživeli. Gotovo petina svetske populacije, odnosno oko 20 odsto, do 2070. biće u penziji, dok je prošle godine bilo reč o samo devet odsto.
 
"Sistemi širom sveta suočavaju se s nikad višim životnim vekom i rastom pritiska na javne resurse koji bi trebalo da se pobrinu za zdravlje i blagostanje starijih građana. Imperativ je da se zakonodavci osvrnu na slabosti i mane penzionog sistema njihovih država kako bi osigurali jaču infrastrukturu za buduće penzionere", pojasnio je Dejvid Knoks, jedan od autora provedenog istraživanja.
 
I dok su se penzioni sistemi u mnogim azijskim zemljama poboljšali u odnosu na prošlu godinu, izveštaji su pokazali kako im nedostaje transparentnost i kako, u poređenju s drugim, radnici ne štede dovoljno za svoje penzije.
 
Studija je istražila i tzv. "efekat bogatstva", odnosno rast tendencije prema trošenju s rastom bogatstva u državi. U Merseru su saznali kako rastom novca za penzije, ljudi se generalno osećaju bogatijima i veće su šanse da će dizati kredite.
 
"Garantovanje budućih prihoda od postojećih penzionih fondova omogućava domaćinstvima da poboljšaju trenutni i budući standard života", smatra Knoks.
  • buba

    30.10.2019 13:25
    nema
    Gde idu pare iz zdravstvenog fonda , iz penzionog fonda itd,itd....???Mnogo vode će još Dunavom proteći...
  • Xyz

    28.10.2019 09:38
    .
    Mislim da Srbiju nisu ni stavili na listu jer im nije bilo jasno kako od tolikog izdvajanja tokom 40 godina ostaje nista od penzije
  • Dr

    28.10.2019 07:18
    ček,ček...
    Ne videh nigde ŠVAJCARSKU i njen SAVRŠEN MODEL za naše penzionere.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Život - Magazin

Mladić se probudio na sopstvenoj kremaciji

Rohitaš Kumar (25) oz Indije, koji je bio proglašen mrtvim, probudio se na sopstvenoj kremaciji, neposredno pre nego što je trebalo da bude spaljen, jer lekar nije uradio obdukciju.

Da li čovek zaista ima pet čula?

Slika sveta koji poznajemo konstruiše se u našem mozgu. Kako do toga dolazi? Putem brojnih receptora informacija koje dolaze iz naše okoline.