Kako prenosi Blumberg, samo te dve zemlje dobile su ocenu A na Indeksu "Melbourne Mercer Global Pensions" za njihov nivo finansijske sigurnosti koju pružaju građanima u penziji.
Australija se našla na trećem mestu sa ocenom B+, dok su u top deset zemalja smeštene i Finska, Švedska, Norveška, Singapur, Novi Zeland, Kanada i Čile, koje su sve ocenjene ocenom B.
U istraživanje je bilo uključeno 37 zemalja sveta u kojima ukupno živi dve trećine svetske populacije, a bilo je sprovedeno na osnovu 40 različitih parametara. Cilj je bio saznati vodi li penzioni sistem određene zemlje prema boljim finansijama penzionera, da li je on održiv i veruje li zajednica u njega, odnosno pruža li sistem stanovnicima sigurnost u njihovu finansijsku budućnost.
Ujedinjeno Kraljevstvo i SAD našli su se na 14, odnosno 16. mestu sa ocenom C+, a savetovano im je podizanje minimalne penzije za penzionere s niskim prihodima.
Japan je zauzeo 31. mesto, a ocenjen je s D, što označava "velike slabosti i/ili nedostatke koji moraju što pre da se reše". Preporučuje se podizanje granice za odlazak u penziju s obzirom na rast životnog veka u državi.
Tajland se našao na samom dnu liste i trebalo bi da uvede minimalni nivo obavezne penzione štednje i poveća podršku za najsiromašnije.
Sama studija rezultat je sve većeg broja ljudi koji ulaze u penziju, duže žive i potrebni su im stabilni i stalni prihodi kako bi preživeli. Gotovo petina svetske populacije, odnosno oko 20 odsto, do 2070. biće u penziji, dok je prošle godine bilo reč o samo devet odsto.
"Sistemi širom sveta suočavaju se s nikad višim životnim vekom i rastom pritiska na javne resurse koji bi trebalo da se pobrinu za zdravlje i blagostanje starijih građana. Imperativ je da se zakonodavci osvrnu na slabosti i mane penzionog sistema njihovih država kako bi osigurali jaču infrastrukturu za buduće penzionere", pojasnio je Dejvid Knoks, jedan od autora provedenog istraživanja.
I dok su se penzioni sistemi u mnogim azijskim zemljama poboljšali u odnosu na prošlu godinu, izveštaji su pokazali kako im nedostaje transparentnost i kako, u poređenju s drugim, radnici ne štede dovoljno za svoje penzije.
Studija je istražila i tzv. "efekat bogatstva", odnosno rast tendencije prema trošenju s rastom bogatstva u državi. U Merseru su saznali kako rastom novca za penzije, ljudi se generalno osećaju bogatijima i veće su šanse da će dizati kredite.
"Garantovanje budućih prihoda od postojećih penzionih fondova omogućava domaćinstvima da poboljšaju trenutni i budući standard života", smatra Knoks.
Komentari 4
buba
Xyz
Dr
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar