Marija Kiri i njen muž Pjer 1898. su otkrili postojanje radioaktivnih elemenata - radijuma i polonijuma. Već 1902. uzorci radijuma su dati američko pronalazaču i naučniku Vilijemu Hameru, koji eksperimentisao sa njegovom primenom u medicini.
Od svog otkrića, radijum se smatrao mogućim lekom za rak, pa je zbog toga slika javnosti o njemu bila kako je "zdrav element" s vrlo malo ili nimalo negativnih posledica. To je rezultirao stvaranjem brojnih proizvoda s radijumom, kao što je voda obogaćena tim elementom, pastama za zube, ruževima, kozmetikom i raznim lekovima koji su tvrdili da leče sve - od artritisa do raka.
Srećom, svi ti proizvodi sadržali su vrlo malu količinu radijuma, što ih je činilo bezopasnim. Da li su zaista izlečili sve gore navedene bolesti vrlo je upitno, ali jedno je postalo očito tokom godina - kako se radijum raspada i dolazi u kontakt s drugim elementima, reaguje oslobađanjem sjaja.
U međuvremenu, dr Sabin Arnold von Sočočki otkrio je način proizvodnje posebne boje pomešane s radijumom i drugim materijama pa ju je registrovao kao robnu marku UnDark.
Lizale su radioaktivni element
Patent je ubrzo pronašao svoju svrhu kod američke vojske koja ga je koristila za osvetljavanje brojeva i brojčanika koji se koriste za satove kako bi mogli da svetle u mraku.
Kad je SAD ušao u rat 1917, s odlaskom sve više muškaraca u borbu, glavna radna snaga su postale žene. Fabrike su zapošljavale lokalke kako bi bojile satove smrtonosnom bojom s radijumom. One su bile plaćene nešto više od običnih radnika, ali nisu imale pojma o mogućim nuspojavama radijuma, zbog kojih je većina njih obolela od posledica radijacije u narednim godinama.
Satovi oslikani radijumom uglavnom su se proizvodili u tri fabrike, jedna je bila u Nju Džerziju, druga u Ilinoisu, a treća u Konektikatu. Američka radijumska korporacija USCR sa sedištem u Nju Džerziju bila je notorno najgora što se tiče zanemarivanja zdravlja svojih radnika, a prvi su se susreli s trovanjem radijacijom kod svojih radnika.
Dok je više osoblje u fabrici imalo ograničeno znanje o opasnostima koje je taj tajanstveni element imao, radnici nisu imali nikakvo. Hemičari su nosili zaštitne olovne maske i druge delove zaštitne opreme jasno svesni potencijalnih posledica.
Istovremeno, devojke i žene koje su radile u fabrikama bile su podsticane da ližu vrh četkica zagađenih radijumom. Te četkice su koristile za oslikavanje brojeva i brojčanika, a lizanjem bi četkica dobila šiljasti vrh, pa bi bile preciznije.
Potpuno nesvesne opasnosti kojima se izlažu, oko 4.000 žena svakodnevno su se trovale. Sjajnu tamnu boju koju su koristile smatrale su bezopasnom, pa bi se čak i zafrkavale stavljajući je na usne i nokte jer je sjajila u mraku. Sve dok nisu počeli da se pojavljuju prvi simptomi trovanja.
Do 1925. smrt je počela da se uvlači u objekte USCR-a. Podlegao je i glavni hemičar Edvin E. Leman, koji je zajedno s nekoliko radnica umro od trovanja radijumom. Drugi su pokazivali simptome anemije, preloma kostiju i nekroze vilice - stanje koje je postalo poznato i kao "radijumska vilica". Rani rendgenski aparati korišteni za postavljanje dijagnoza samo su pogoršavali stanje, jer je izloženost zračenju pospešila napredak bolesti.
Pokušali da zataškaju
Konkurentska firma "Radium Dial Corporation" sa sedištem u Ilinoisu počela je da prolazi kroz istu sudbinu kao i USCR, a slični slučajevi su se pojavljivali i u Kanadi. Istina je izašla na videlo, ali tamo ju je bilo teško sakriti.
Korporacije su zajedno s vojnim ugovaračem pokušavale da smanje štetu koja je naneta. Kasnije je utvrđeno da je barem jedno ispitivanje koje je sprovedeno na fabričkim radnicima lažno, kako bi se pokazalo da nije bilo trovanja, već jednostavno slučajeva virusne infekcije.
Takođe, kompanije su savetovale medicinske stručnjake koji su obavljali preglede da ćute o svojim otkrićima. Kako bi se to dodatno zataškalo, simptomi su pripisani sifilisu, koji je u to vreme još uvek bio široko rasprostranjena polno prenosiva bolest.
Ipak, usledila je tužba od strane žena koje su obolele zbog radijuma, a ona je dobila velik medijski publicitet i podršku javnosti, iako se pokazalo teškim pobediti velike korporacije na sudu.
Pored poteškoća u pokretanju tužbi, mnoge radnice su već bile prikovane za krevet do trenutka kad je sednica bila zakazana u januaru 1928. Bio je to spor slučaj, jer je na sud često vršen pritisak da presudi u korist kompanija. Na kraju je pravda pobedila, iako je za mnoge pogođene bilo prekasno.
I danas zrače iz grobova
Sud je presudio da će svaka žena dobiti 10.000 dolara i još 600 dolara godišnje plus 12 dolara nedeljno dok god su žive. Osim toga, sud je obvezao kompanije da snose sve pravne i troškove lečenja tih žena.
Pravni presedani nastali su zahvaljujući velikoj podršci javnosti i medija koja je uspostavila mnoge standarde zaštite na radu u SAD-u koji su na snazi i danas.
Iz ovog slučaja proizašla su i brojna naučna istraživanja koja su upozorila na toksičnost radijuma, jer su "radijumske devojke" nesvesno testirale granice tolerancije ljudskog tela na radioaktivne materije.
Nivo zračenja koju su neke žene podnosile jednostavno je neverovatan. Na današnji dan, više od 80 godina kasnije, njihovi grobovi zrače, što prikazuje Gajgerov brojač.
Uprkos svemu, usvajanje zakona o radu i sigurnosnih standarda o profesionalnim bolestima nije zabranila upotrebu boja s radijumom do 1960-ih, zahtevala se samo zaštitna oprema kod radnika, što je smanjilo njihovu izloženost radioaktivnosti.
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Norveška ministarka za međunarodni razvoj Ane Beate Tvinereim upozorila je da svet do 2060. godine neće moći da podnese ogromnu količinu plastičnog otpada ukoliko ne ograniči proizvodnju plastike.
Rohitaš Kumar (25) oz Indije, koji je bio proglašen mrtvim, probudio se na sopstvenoj kremaciji, neposredno pre nego što je trebalo da bude spaljen, jer lekar nije uradio obdukciju.
Angela Merkel, u svojoj knjizi "Freedom: Memoirs 1954-2021" (Sloboda: Memoari 1954-2021) koja izlazi idućeg utorka, piše i o Donaldu Trampu, Vladimiru Putinu i svojoj mladosti u istočnoj Nemačkoj.
U poslednjem ovogodišnjem izvlačenju nagradne igre "Uzmi račun i pobedi" danas su izvučena četiri dobitnika stanova - Dunja Drndarević, Željko Arsenić, Lidija Nikolić i Duško Knežević.
Mlade žene širom Južne Koreje u sve većem broju odbacuju muškarce, a na to je uticaj imao i pokret 4B - radikalna feministička kampanja koja je nastala u Koreji kasnih 2010-ih, piše Politiko.
.jpg)
.jpg "Na današnji dan: Titu dodeljen naziv narodnog heroja,")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar