Bilo je oko pet popodne i policajac Espedito Dias se spremao da preda smenu kolegama, kada mu je zazvonio telefon. Glas sa druge strane žice bio je paničan.
U mirnom gradiću Bertiogi nedaleko od Sao Paola, na peščanoj plaži Enseanda ležalo je telo starijeg muškarca. Seo je u automobil i pojurio prema plaži, ali kad je stigao, gotovo nikog više nije bilo.
Pored tela stajala je uplakana Austrijanka Liselote Bosert.
"Ništa se više nije moglo učiniti. Čovek nije davao znakove života", prisetio se mnogo godina kasnije penzionisani policajac Dias.
Kako je zapisao u svom izveštaju / smrt je nastupila 7. februara 1979. godine u 17:45, a izveštaj je završen oko 18:30 časova tog dana. U zapisniku je takođe pisalo da je umro Volfgang Gerhard, mehaničar, nastanjen u Sao Paolu, od srčanog udara dok je plivao.
Tek šest godina kasnije, tačnije 1985. godine svet će saznati da je jedan od najokrutnijih nacističkih zločinaca, poznati Jozef Mengele umro na brazilskoj plaži od srčanog udara. Identifikovali su ga zahvaljujući njegovom sinu Rolfu Mengeleu koji danas živi u Nemačkoj povučenim životom.
O svom ocu, koji nikad nije dočekao ruku pravde, danas više ne daje izjave, ali je o njemu mnogo govorio tih 80-ih, kad se potvrdila smrt monstruma koji je u logoru Aušvic i još nekoliko nacističkih logora, nad živim ljudima sprovodio eksperimente od kojih su hiljade, među kojima najviše dece, umirali u najtežim mukama.
Rolf je progovorio o ocu tek kad je ovaj već bio mrtav. Mengele je sina Rolfa dobio 1944. godine u prvom braku s Irene Šenbajn, koju je upoznao 1939. godine u Lajpcigu. Ali, Rolf je oca video samo tri puta u životu. Prvi put kad je imao tek nekoliko meseci i tog susreta se ne seća. Naredni put Rolf je imao 12 godina i susret s ocem dogovorili su u jednom zimovalištu u Švajcarskoj.
"Nisam imao pojma da je to moj otac jer su mi svi govorili da je to moj ujak. Kako sam kasnije saznao, otac je tamo doputovao pod lažnim imenom. Predstavili su mi ga kao 'ujaka Frica', a s nama je bila i udovica njegovog brata - Marta", prisetio se jednom Rolf.
Kad se Mengele nakon zimovanja u Švajcarskoj 1956. godine, vratio u Argentinu šest meseci kasnije, živeo je tamo pod svojim pravim imenom. Njegova šogorica Marta i njegov nećak Karl Hajnc doleteli su Argentinu ubrzo nakon toga, pa su počeli da žive zajedno, da bi 1958. godine Jozef oženio suprugu pokojnog brata. Venčali su se u Urugvaju i zatim kupili kuću u Buenos Ajresu.
Kad je postao stariji, Rolf je od majke saznao ko je njegov otac i da ga je zapravo poslednji put video u Švajcarskoj. Otac i sin su ostali u kontaktu preko brojnih pisama, a Mengele je od tada nekoliko puta promenio adrese, živeći u nekoliko južnoameričkih država. Pobegao je iz Argentine 1960. kada su izraelski agenti u Buenos Ajresu uhvatili još jednog nacističkog zločinca – Adolfa Ajhmana.
Konačno, 1977. godine Rolfu je majka javila da otac želi da ga vidi jer je doživeo srčani udar i da bi bilo dobro da ga poseti jer je već star. Kad su 1985. godine forenzičari potvrdili da 1979. godine na plaži nije umro Volfgang Gerhard, nego da je to zapravo bio Jozef Mengele, Rolf je pristao da gostuje u televizijskoj emisiji u SAD-u, i tada je prvi put progovorio o svom ocu u javnosti.
Voditelj je bio Fil Donahju i kao uvod u emisiju pročitao je nekoliko stranica iz Mengeleove biografije koju je napisao Gerald Posner zahvaljujući upravo Mengeleovom sinu koji mu je ustupio brojne dokumente i bio voljan da pomogne celom timu istoričara, koji su sarađivali na knjizi. I tih nekoliko rečenica bile su stravične i svedočile su o zverstvima koja su u logorima počinjena nad decom, koja su bila živa spaljena.
Na pitanje voditelja veruje li da je to što je pročitao istina i da je njegov otac kriv za to, Rolf je odgovorio:
"Jedino šta znam je da ne treba sumnjati u svedočanstva preživelih. Majka mi je rekla da je jednom posetila oca u logoru i on joj je rekao: 'ne znam ko je odgovoran za sve što se ovde radi'. Smatrao je da je on samo tu da izvršava naređenja. Znam jedino da moj otac nije kreirao logore, niti izdavao naredbe da se radi to što se radilo".
Voditelj Donahju podsetio ga je na citat iz biografije iz razgovora koji je vodio s ocem prilikom njihovog susreta u Brazilu. Rolf je rekao ocu da smatra strašnim sve ono što se događalo u logorima.
"Sve ono što si radio ili nisi radio u logorima mrzim iz dna duše i smatram to odvratnim. Aušvic je najgrozniji primer nehumanosti i brutalnosti", rekao je tada Mengeleu, koji mu je odgovorio da je morao da bude tamo i izvrši svoju dužnost.
U emisiji Rolf se sukobio i s autorom knjige koji je rekao da je i Rolf bio deo zavere jer nije želeo da oda adresu svog oca, niti da objavi 1979. godine da se obustavi potera za njim jer je mrtav.
"To nije istina. Ja nisam bio deo nikakve zavere, nego njegov sin koji je pisao ocu na desetine pisama i koji je od njega dobijao na desetine pisama. Osećao sam prema njemu sažaljenje kao što svaka porodica oseća sažaljenje prema članu porodice koji je u zatvoru. A on je bio u izgnanstvu i progonjen, živeo je u strahu da ga ne uhvate. Ja sam bio dete kojem je majka govorila da otac nije kriv za sve strahote koje su se događale u logorima. Iako sam ga video dva puta u životu, ipak je bio moj otac i mislim da niko na svetu nije imao pravo da traži od mene da ga izdam. Proveo sam ceo život živeći u konfliktu. Bio sam i sam u velikom strahu kad sam odlučio da otputujem kod njega u posetu jer sam se bojao da me ne prate agenti", rekao je Rolf Mengele.
"Smatrao sam da je u redu da posetim oca nakon toliko godina pisanja pisama čoveku koji mi je bio zapravo potpuni neznanac. Seo sam u avion i otputovao u Brazil. Došao sam pred neku kućicu a na vratima vrta stajao je neki sitni starac. Zapravo mi se činio vrlo malen, nekako slabašan. Pokušao sam da odglumim da sam dirnut našim susretom, tim više jer sam znao da je to izuzetno važan događaj u njegovom životu i da neće više imati prilike za takve susrete", prisetio se Rolf.
Seća se i da je otac zaplakao.
"Oči su mu zasuzile, a kad se pribrao, počeo je da s eprema meni ponaša kao da sam heroj. Naime, ja sam bio jedini iz porodice koji se usudio da ga poseti i to je za njega bilo herojstvo. Kako je on to shvatao – probio sam se kroz 'neprijateljske linije' da bih došao do njega", rekao je Rolf tada.
Na pitanje zašto nije objavio 1979. godine da mu je otac mrtav, Rolf Mengele je ispričao zašto to nije učinio.
"Kad su mi javili da je otac umro, pozvali su me njegovi prijatelji s kojima se tamo družio, pored ostalih i Liselot Bosert i njen suprug koji su bili uz njega u trenutku smrti. Predali su mi njegove dnevnike i još neke njegove lične stvari. I oni su me molili da nikome ne govorim da je umro, jer će onda oni biti u velikoj opasnosti i da bi i oni mogli da nastradaju. Nisam mogao da izdam te ljude i opet sam postao talac situacije i okolnosti za koje nisam kriv", rekao je Rolf Mengele.
Dodao je da nije bilo tako jednostavno otići pred novinare i reći – "moj otac Mengele je mrtav".
"Niko mi ne bi verovao, tražili bi dokaze. Pa i sad kad su forenzičari potvrdili da je mrtav, mnogi nisu verovali. Ali, na temelju rentgenskih snimaka i antropoloških dokaza, koji su to potvrdili, a ja sam u tome pomogao, dokazalo se da više nije živ", rekao je Rolf Mengele koji je nakon objave biografije došao i u konflikt s mnogim članovima svoje porodice jer su ga smatrali izdajnikom vlastitog oca.
"Deo moje porodice i dalje je vlasnik velike i uspešne kompanije koju je osnovao moj deda po ocu. Ali, nemam u toj kompaniji nikakvih udela jer su me se odrekli", rekao je Rolf.
Kako je dodao, ni njegov otac nije uzeo nikakav novac od kompanije, a to što je živeo običnim životom, na ivici siromaštva u Južnoj Americi, to mu je spasilo život.
"Agenti koji su ga tražili uvek su obilazili kvartove s vilama, osiguranjem i visokim ogradama, a ja sam oca zatekao u straćari u Sao Paolu, daleko od raskoši. Raskošno je živeo prvih godina u Argentini, pa je tamo čak zadržao i pravo ime i nemački pasoš, ali kasnije to više nije bilo tako", ispičao je Rolf.
Sin "anđela smrti" je postao advokat, a nakon izlaska očeve biografije i nekoliko intervjua, više nikad nije nastupao u javnosti. Živi povučenim životom u Nemačkoj, a po izlasku knjige, Rolf je potpisao s izdavačima ugovor u kojem je tražio da se 20 odsto zarade od prodaje knjige uplati svim preživelim Mengeleovim žrtvama.
"To što nisam hteo da odam očevu adresu ne znači da ga pravdam za zverstva koja su počinjena nedužnim ljudima. Za to nema opravdanja", rekao je Rolf koji je u međuvremenu prezime promenio u Dženkins.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Nemački lopovi razvili su novi metod pljačke tako što originalne parking nalepnice prelepljuju identičnim ali sa lažnim QR kodom koji vodi pravo do kreditne kartice vlasnika automobila.
Norveška ministarka za međunarodni razvoj Ane Beate Tvinereim upozorila je da svet do 2060. godine neće moći da podnese ogromnu količinu plastičnog otpada ukoliko ne ograniči proizvodnju plastike.
Rohitaš Kumar (25) oz Indije, koji je bio proglašen mrtvim, probudio se na sopstvenoj kremaciji, neposredno pre nego što je trebalo da bude spaljen, jer lekar nije uradio obdukciju.
Angela Merkel, u svojoj knjizi "Freedom: Memoirs 1954-2021" (Sloboda: Memoari 1954-2021) koja izlazi idućeg utorka, piše i o Donaldu Trampu, Vladimiru Putinu i svojoj mladosti u istočnoj Nemačkoj.
U poslednjem ovogodišnjem izvlačenju nagradne igre "Uzmi račun i pobedi" danas su izvučena četiri dobitnika stanova - Dunja Drndarević, Željko Arsenić, Lidija Nikolić i Duško Knežević.
.jpg)
.jpg "Na današnji dan: Titu dodeljen naziv narodnog heroja,")
Komentari 1
Srbija
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar