Estonska osnovna škola "Tartu Raatuse Kool" u drugom je najvećem gradu u toj baltičkoj državi s jedva 1,4 miliona stanovnika.
Foto: Pixabay
Tartu ima oko 90.000 stanovnika i zovu ga intelektualnim i kulturnim centrom Estonije jer je u njemu najstariji univerzitet u zemlji.
U tartuškoj školi koju pohađa 540 učenika četvoro prosvetara iz Hrvatske provelo je početkom novembra šest dana u sklopu Erasmus plus projekta u kojem su im se pridružile kolege iz Grčke i Kipra.
Oni su iz prve ruke mogli da svedoče estonskom tranzicionom čudu koje ih već godinama drži na samom evropskom vrhu po uspešnosti obrazovnog sistema. Da su zaista najbolji, potvrdili su i rezultati novog istraživanja PISA, i to u sve tri kategorije: čitalačkoj pismenosti, matematičkoj i prirodnim naukama.
Testirano je ukupno oko 600.000 učenika iz 79 zemalja, a 15-godišnji Estonci opet su briljirali. Za razliku od učenika iz našeg regiona koji su još jednom ostvarili ispodprosečne rezultate.
U čemu je, zapravo, tajna estonskog obrazovnog čuda?
Mnogi će reći da jedna od najpoznatijih skulptura u Tartuu - goli likovi oca i sina koji se drže za ruke – predstavljaju esenciju njihovog društvenog, a potom i školskog sistema.
Figure oca i sina, naime, istih su proporcija iako je jasno kako je sin sigurno predškolskog uzrasta. Ali, baš takav pristup simbolizuje ono po čemu je Estonija danas toliko posebna: odnos prema najmlađima.
Dete je na toj skulpturi potpuno ravnopravno s odraslim čovekom. Iste je visine, držanja, pa i veličine polnog organa. Od malih nogu se, dakle, uče ravnopravnosti, samostalnosti, uključenosti. Ali i odgovornosti koja proizlazi iz toga. U osnovnoj školi "Tartu Raatuse Kool", na primer, samo je jedan toalet. I to zajednički za sve: dečake, devojčice, učitelje, direktora, roditelje.
A jedna je i garderoba u koju svoju odeću ostavlja svako ko boravi i radi u školi. Direktor će se zato često oblačiti zajedno s prvačićem i svima je to potpuno normalno i prirodno. Svi u školi nose papuče, one su obvezne. Učenici, prosvetari, direktor, roditelji koji dolaze na informisanje. Ako nemaju papuče, dobiće plastične navlake za obuću. Iste onakve kakve na cipelama moraju da imaju predsednik države, premijer i ministar prosvete ako nogom žele da kroče u školu. A i kaput će morati da okače u zajedničku garderobu. Jer druge jednostavno nema. Svi su jednaki. Ravnopravni. Uključeni i samostalni.
Tajna estonskog školskog sistema svakako leži na temeljima zdravog društva u kojem se, recimo, o korupciji uopšte ne govori. Nema je u javnom prostoru jer je zaista – nema. Odnosno, toliko je retka i domicilnom stanovništvu teško shvatljiva da se o njoj kao problemu uopšte ne razmišlja. Estonija je prostor u kojem možete napredovati, ispuniti se i dokazati u različitim segmentima ljudskog delovanja isključivo svojim znanjem i kompetencijama. Nema kumova, rođaka i partijskih veza u javnim službama. Samo najbolji i najmarljiviji.
"Sve tamo počinje od odgoja kod kuće. Deca su od malih nogu skromna, socijalizovana, samostalna, vredna. Takva su posle i u školi. Jedna učenica iz Estonije koja je u aprilu bila na razmeni u našoj školi s ocem je napravila pravu pravcatu drvenu kuću. I to nije nikakv izuzetak, već pravilo. Kod njih u svakoj situaciji važi ona 'do it yourself'. Dakle, napravi sam sve što možeš. Nose šalove i kape koje sami štrikaju kod kuće, a u svakoj kući naprave pravu saunu u kojoj često uživaju. Sauna je i u školi, deca u nju rado odlaze za vreme fizičkog", kaže Vedran Janković, nastavnik tehničke kulture i informatike u Osnovnoj školi Fran Koncelak iz Drnja kod Koprivnice.
On je s troje kolega iz iste škole boravio u Estoniji u okviru Erasmusa, i to u projektu SLAM (STEM learning activities & methods) kojim se naglašavala važnost aktivnog rada u STEM području, usavršavanja stranog jezika i pojačanog korišćenja napredne tehnologije u učenju i predavanju. Pridružili su mu se učiteljica biologije Dunja Valenčak, učiteljica matematike Ksenija Varović i školska bibliotekarka Stjepana Kadić.
Projekat će trajati do avgusta sledeće godine, a osmislio ga je tim škole iz Drnja čija je koordinatorka učiteljica hrvatskog jezika Ana Tustonjić Dombaj.
Za estonski jezik kažu da je jedan od najtežih na svetu, nešto između finskog i mađarskog s mnoštvom gramatičkih i pravopisnih pravila kroz čiju se šumu stranci obično teško probijaju. Zato je savladavanje tog jezika, i to onog čistog književnog, prvo s čime se svaki mali Estonac suočava vrlo brzo nakon rođenja.
"Postoji jedna ogromna knjiga s gomilom pravila koja klinci moraju da savladaju. Oni moraju biti pismeni i to je temelj od kojeg kasnije sve polazi i nadograđuje se. Od malih nogu uče se gramatika i pravopis, a deca potpuno pismena dolaze u školske klupe. Njima je jezik toliko važan da ga intenzivno uče i kod kuće i u vrtićima. I od malih nogu se uče da budu samostalni, svoji", prenosi svoje impresije iz boravka u Estoniji školska bibliotekarka Stjepana Kadić.
Učitelji iz Podravine lično su se uverili kako nije nikakvo preterivanje kad se govori da je reč o najpametnijoj zemlji u Evropi s vrhunskim obrazovnim sistemom. U Estoniji su učitelji izuzetno cenjeni u društvu i to se vidi na svakom koraku. Javne vlasti to vrlo dobro znaju pa se trude da im osiguraju odlične radne uslove i dobra primanja.
Prosečna učiteljska plata je oko 1.200 evra, a cene skoro kao kod nas. Školovanje je besplatno i to kod njih zaista znači besplatno: država pokriva troškove udžbenika, školske kuhinje, javnog prevoza, radnog materijala. Osnovna škola traje devet godina.
Ali, zato će učitelji i nastavnici koji ne postižu rezultate koji se od njih očekuju otkaz dobiti bez komplikovane procedure i sindikalnih zanovetanja. Takva ovlašćenja ima školski direktor i tu nema previše drame. Prosvetari koji ne zadovolje očekivanja škole dobiće svu potrebnu pomoć, pa i dodatnu edukaciju, da postignu očekivani nivo rada s decom. Ali, ako i to ne pomogne, izgubiće posao jednostavnom odlukom direktora. Bez prava žalbe. Jer oni za decu traže samo najbolje.
"U školi u kojoj smo bili čest je običaj da učitelj koji je tog časa slobodan ode kod drugog kolege na čas. Ne zato da bi kritikovao, već da bi nešto naučio, a možda i sugerisao šta kod drugih treba popraviti. I tu nema ljutnje, svi takav pristup prihvataju kao potpuno normalan jer je svima u interesu da budu bolji", primećuje Stjepana Kadić.
Kako dodaju hrvatski prosvetani radnici koji su posetili Esoniju, u tamošnjoj školi, za razliku od Hrvatske, nema spoljašnjeg vrednovanja jer za tim zaista nema potrebe. Školski direktor ima čak šest pomoćnika koji se brinu o različitim segmentima u radu škole.
Jedan pomoćnik, na primer, zadužen je isključivo za školske projekte, trenutno ih vodi osam i plaćen je samo za to. Prosvetari koji su u Drnju zaduženi za sprovođenje Erasmusa to rade bez naknade i uz obavljanje svakodnevnih zadataka na nastavi. Niko ih i ne pita rade li na tome van radnog vremena. A rade jer drugačije inače ne bi uspeli.
Direktor estonske škole ima diskreciono pravo da novčano nagradi učitelje i nastavnike koji su tokom godine postigli izuzetne rezultate za školu. Novac za nagrade obezbeđuje država. Za vreme boravka drnjanskih prosvetara u Estoniji nagrađeno je troje najboljih. To, naravno, znači da ta baltička država za obrazovanje u proračunskom procentu izdvaja više nego drugi.
Svakodnevna nastava posebna je priča. Upotreba papira je svedena na najmanju moguću meru. Učenje se odvija na pametnim tablama, internetu, laptopima, izuzetno i na mobilnim telefonima koji su inače nepoželjni u školi.
Dopušteno ih je koristiti samo ako je to u svrhu savladavanja gradiva. Tableta uopšte nema, a i domaći zadaci svedeni su na minimum. Učenici se u školi zadržavaju otprilike po osam sati i tamo odrade sve što treba. Izuzetak su retki zadaci iz matematike i jezika. I tu je na delu ravnopravnost: ako prosvetari nakon 16 časova potpuno zaborave na školu, sistem želi da tako bude i s decom.
Učionice imaju staklene zidove okrenute prema hodnicima, pa je unutrašnjost učionice svima vidljiva. Ali, to ne ometa koncentraciju na nastavi. Nema pravougaonih stolova i klasičnih školskih stolica. Stolovi su nepravilnih oblika koji se mogu spajati poput slagalica, a stolice su na točkovima. U prostorijama ima i kauča, fotelja, troseda.
Učenik se usred časa može sa svoje stolice preseliti na kauč ako mu je tako lakše da prati nastavu. Estonci drže da je upravo sloboda kretanja ključna za nesputanost učenika, koja ih oslobađa i podstiče na produktivniji rad. Za razvoj fine motorike, rada mozga i preciznosti sastavni deo nastave su časovi pletenja i kuvanja. Poseban prostor zauzima dvorana namenjena plesu i dramskim grupama. Školska biblioteka deo je otvorenog prostora, širokog hodnika. Posebnu pažnju pak privlače krugovi među policama u kojima se učenici i učitelji mogu odmarati i nesmetano čitati.
Na školskim hodnicima može se videti i terapeutski pas socijalnog pedagoga. Posebno je važno fizičko vaspitanje. Oko škole je nekoliko igrališta, neka i s veštačkom travom, atletska staza, glavna sportska dvorana za košarku i ostale sportove u zatvorenom, teretana, dvorana za džudo i rvanje i sauna koja je sastavni deo života svakog Estonca. U hodnicima su stolovi za tenis i fudbal, a odmor se može provesti i u separeima za odmaranje i slušanje muzike.
"Kad smo došli u Tartu, padala je kiša. Učitelj fizičkog s klincima je bio napolju na kiši na veštačkoj travi. Igrali su fudbal. Pozdravili smo se i primetili da će svi pošteno pokisnuti na igralištu. 'Nismo od šećera. to je samo kiša', odgovorio nam je estonski kolega. Inače, u školi se prećutno zabranjuje i markirana sportska odeća. Nema Adidasa i Pume, to nije dopušteno, samo jednostavna odeća", naglašava Vedran Janković.
Hrvatska prosvetna delegacija primetila je i da direktor na posao dolazi u poderanim, starim farmerkama, a jedan kolega je imao rupu na džemperu ispod pazuha. Ali, niko se na to ne obazire. Bitno je da je odeća čista. Zato su svi izuzetno ekološki osvešteni. Estonska deca koja su boravila u školi u Drnju nisu se mogla načuditi silnom papiru koji se koristi u nastavi.
"Pa koliko ste vi za to ubili pingvina", pitali su.
Ubijanje pingvina, inače, njima je sinonim za uništavanje prirode i nepotrebno trošenje prirodnih resursa. Isti je slučaj bio i sa grejanjem. Prigovorili su da je u školi vruće i da svi hodaju u kratkim majicama.
"Kad su prvi dan seli za sto da ručaju, primetio sam da su odmah vratili plitke tanjire u kuhinju. Time su, kažu, spasili život barem jednom pingvinu. Brzo smo shvatili da žele da uštede na potrošnji vode i deterdženta za sudove. Moram vam priznati da sam taj model spasavanja pingvina odmah preneo u porodicu, pa danas na pranje sudova trošimo znatno manje nego pre", otkrio je za pomenuti portal direktor Osnovne škole Fran Koncelak iz Drnja Ivan Pikivača.
Ekološka osveštenost vidi se i na svakom koraku u estonskom gradu u kojem su podravski prosvetari boravili. Masovno se koristi javni prevoz, posebno gradski električni bicikli. Mnogi učitelji iz estonske škole nemaju automobil i na posao po pravilu dolaze biciklom.
A za to vreme u Srbiji...
Likovi poput ovog Branka se zgrazavaju. Od celog teksta iz kog mozemo samo da naucimo nesto, on je zapamtio samo ovo o "zajednickim toaletima". Zato smo tu gde smo. Cuj "razliciti polovi" - pa ako su razliciti polovi, nisu gepardi i antilope. Nece te pojesti tudja pisa ako je ponekad i vidis. Sve sto ti je od Boga dato - prirodno je, zar ne, pravoslavni hriscanine?
Zajednicki toalet za decu razlicitih polova, a uz to i deljen sa odraslim osobama?! Odlucila baba da drzi protezu u casi iz koje joj unuci piju vodu, i to samo da dokaze da je moderna i inovativna! A ovi se nasi djilkosi odusevljavaju.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Nemački lopovi razvili su novi metod pljačke tako što originalne parking nalepnice prelepljuju identičnim ali sa lažnim QR kodom koji vodi pravo do kreditne kartice vlasnika automobila.
Norveška ministarka za međunarodni razvoj Ane Beate Tvinereim upozorila je da svet do 2060. godine neće moći da podnese ogromnu količinu plastičnog otpada ukoliko ne ograniči proizvodnju plastike.
Rohitaš Kumar (25) oz Indije, koji je bio proglašen mrtvim, probudio se na sopstvenoj kremaciji, neposredno pre nego što je trebalo da bude spaljen, jer lekar nije uradio obdukciju.
Angela Merkel, u svojoj knjizi "Freedom: Memoirs 1954-2021" (Sloboda: Memoari 1954-2021) koja izlazi idućeg utorka, piše i o Donaldu Trampu, Vladimiru Putinu i svojoj mladosti u istočnoj Nemačkoj.
U poslednjem ovogodišnjem izvlačenju nagradne igre "Uzmi račun i pobedi" danas su izvučena četiri dobitnika stanova - Dunja Drndarević, Željko Arsenić, Lidija Nikolić i Duško Knežević.
.jpg)
.jpg "Na današnji dan: Titu dodeljen naziv narodnog heroja,")
Komentari 3
+384
Likovi poput ovog Branka se zgrazavaju. Od celog teksta iz kog mozemo samo da naucimo nesto, on je zapamtio samo ovo o "zajednickim toaletima". Zato smo tu gde smo. Cuj "razliciti polovi" - pa ako su razliciti polovi, nisu gepardi i antilope. Nece te pojesti tudja pisa ako je ponekad i vidis. Sve sto ti je od Boga dato - prirodno je, zar ne, pravoslavni hriscanine?
Branko
NS
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar