Ovim istraživanjem naučnici su hteli da utvrde koliki je rizik da se ljudi zaraze nekom psećom bolešću preko aparata za magnetnu rezonancu koji su koristili i veterinari.
Za studiju, objavljenu u časopisu "European Radiology", naučnici su u nekoliko evropskih bolnica analizirali uzorke kože i pljuvačke 18 muškaraca sa bradom starosti od 18 do 76 godina, i uzorke krzna i pljuvačke 30 pasa, od šnaucera do nemačkog ovčara.
"Otkrili su znatno veće količine bakterija u uzorcima iz muških brada nego na krznu pasa", rekao je profesor Andreas Gutcajtiz sa švajcarske klinike Hirsladen.
Testiranjem je ustanovljeno da je u bradama svih muškaraca otkriven visok procenat mikroba, a jednako visok procenat pronađen je kod 23 od 30 pasa uključenih u istraživanje. Kod čak sedam muškaraca pronađeni su mikrobi koji su predstavljali ozbiljnu pretnju ljudskom zdravlju.
Radilo se o Enterococcus faecalisu, crevnoj bakteriji koja najčešće prouzrokuje infekcije urinarnog trakta kod ljudi i nekoliko slučajeva Staphylococcus aureusa, bakterije koja se najčešće nalazi na koži ili sluzokoži oko 50 odsto ljudi, ali može prouzrokovati ozbiljne infekcije ako se nađe u krvotoku.
Zanimljivo je i da je na MRI skenerima, nakon što su ih koristili psi, bilo znatno manje bakterija nego nakon što su ih koristili ljudi.
Istraživači su testiranje sprovodili na psima koje su njihovi vlasnici dovodili na "rutinske" preglede magnetnom rezonancom u nastojanju da se otkriju potencijalni poremećaji na mozgu ili na kičmi.
S obzirom na to da su MRI skeneri preskupi za većinu veterinarskih ambulanti, testiranja su sprovedena na Odeljenju za radiologiju jedne evropske bolnice koja svake godine obavi oko 8.000 snimanja.
Uprkos većem broju bakterija otkrivenih u muškim bradama, naučnici su istakli da studijom ne žele da poruče njihovim vlasnicima da se odmah obriju, već im je namera bila da upozore uprave bolnica na to da pacijenti ostavljaju daleko više potencijalno zaraznih bakterija na raznim bolničkim površinama i da njihova sterilizacija i dezinfekcija nisu dovoljne da bi se rešio ovaj problem.
Treba se fokusirati na ključnu tačku studije - nedostatke u bolničkoj higijeni, zbog čega pacijenti mogu da budu ugroženi.
"Središnje pitanje koje bi ovde trebalo postaviti nije 'treba li psima dopustiti MRI snimanja u bolničkim ustanovama', nego se treba usredsrediti na znanja i percepciju higijene i shvatiti šta zapravo predstavlja stvarnu opasnost za pacijente", smatraju autori studije.
Komentari 2
Pavlovin
bljak
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar