"Niko to nije primetio", rekao je za Euronews portparol holandskog ministarstva zdravlja Aksel Diz. "Bio je to pravi šok. Kako je uopšte moguće da u tako velikom gradu neko bude mrtav 10 godina, a da to niko ne primeti, da nikome ne nedostaje?"
Ova 74-godišnjakinja je na kraju pronađena tako što su radnici primetili veliki broj nagomilanih pisama ispred njenih ulaznih vrata, nakon čega su pozvali policiju.
Ovaj događaj iz 2013. godine motivisao je Huga de Jonga da nešto preduzme. Tada radeći u Gradskom veću Roterdama, razvio je lokalni plan za borbu protiv usamljenosti. Danas, ovaj ministar zdravlja Holandije, proširio je svoju strategiju na celu državu.
Nije Holandija jedina zemlja koja je preduzela korake po ovom pitanju. Usled problema s kojim je Evropa počela da se suočava, Velika Britanija je prva zemlja koja je imenovala ministra za usamljenost.
Koliki je nivo usamljenosti ljudi u Evropi?
Osnovna poteškoća s kojom se stručnjaci suočavaju prilikom definisanja ovog problema i utvrđivanja raste li on i koliko se brzo širi kontinentom, jeste nedostatak podataka za upoređivanje.
Prvo, usamljenost je subjektivni osećaj koji se razlikuje u različitim društvenim grupama i državama. Drugo, iako postoje studije, one su relativno nove pa je malo referentnih vrednosti s kojima bi se rezultati mogli uporediti i uočiti eventualni rast ovog problema.
Usamljenost pogađa sedam odsto odraslih ljudi širom Evrope, navodi se u kratkom tekstu Evropske komisije. Takođe, u tekstu stoji da se ljudi u istočnim i južnijim delovima Evrope češće osećaju usamljeno nego ljudi u zapadnim, odnosno severnijim delovima.
Govoreći konkretno o društvenoj izolaciji, najgore stanje je u Italiji, Holandiji i Francuskoj. U anketi iz 2015. godine koja je pitala građane imaju li od koga da zatraže pomoć ili se nekome povere o privatnim stvarima, ove tri zemlje izdvojile su se po negativnim odgovorima.
Pogađa li usamljenost samo starije ljude?
Čak 1,4 miliona starijih od 50 godina u Engleskoj priznaju da se često osećaju usamljeno, navodi dobrotvorna organizacija "Age UK". Stručnjaci kažu da se udeo starijih osoba koje se osećaju usamljeno nije promenio, ali se ukupan broj povećava jer ljudi žive sve duže.
Aksel Diz je rekao da kako ljudi stare, njihovo se društveno delovanje smanjuje, a samim tim i povezanost s drugim ljudima: "Vidimo da je broj starijih ljudi zaista velik. Oni nemaju prirodan način kako da ostanu u kontaktu s drugima. Tačno je i da deca nastoje da žive dalje od svojih roditelja i to je još jedan razlog za pojavu usamljenosti kod starijih."
Međutim, iako se inicijative za borbu protiv usamljenosti fokusiraju na starije starosne grupe, prema rečima bivše parlamentarke Judit Merkies, usamljenost pogađa i mnoge druge grupe. Ona je rekla da je istraživanje u Nemačkoj pokazalo da su mladići najusamljenija grupa, a da se stepen usamljenosti povećava i kod mladih žena.
"Mnogo ovakvih inicijativa usmereno je na starije osobe. U glavama postoji ta ideja da ste, ako ste stari, samim tim i usamljeni", rekla je Judit. "Te inicijative za starije su veoma lepe, ali zbog čega imamo predrasude o tome da usamljenost zavisi od godina?"
Šta uzrokuje usamljenost?
Istraživači kažu da su loše zdravlje, usamljenički život i stepen siromaštva faktori koji povećavaju rizik od usamljenosti.
"Ali presudni uticaji su karakter čoveka i sposobnost povezivanja s drugim ljudima", rekla je Judit Merkies. "Svi faktori vezivanja koji su nekada postojali, vremenom pomalo blede. Sve više je prisutna i razlika između onih koji rade i imaju finansijska sredstva, i onih koji nemaju. Porodica je, takođe, veoma važna. Ljudi su isključeniji ako se moraju odseliti zbog posla."
Robin Hjuings, direktor kampanje za okončanje usamljenosti, kaže da jedan od najvećih rizika dolazi tokom ključnih životnih promena: "Ako se preselite zbog novog posla ili obrazovanja, to može biti velika promena, naročito kod mladih. Menja se okruženje, krug prijatelja... A nije uvek lako uklopiti se. Drugi rizik se javlja nakon što u naš život uđu deca. U velikoj meri, smanjuju se izlasci i društvena interakcija. Deca radikalno menjaju život."
Uz životne promene, takođe je analiziran i faktor novih tehnologija.
"Apsolutno postoji veliki rizik kada su internet stranice poput Fejsbuka i Instagrama u pitanju. Tamo ljudi sebe predstavljaju u najboljem svetlu, a upoređivanje s drugim ljudima, kada nam se čini da su svi drugi srećniji, zadovoljniji, ispunjeniji... može stvoriti osećaj usamljenosti", kaže Hjuings. "S druge strane, društvene mreže mogu biti i korisno sredstvo za održavanje društvenih odnosa. Ranije, ako vam se član porodice preselio u Australiju, suočavali ste se s činjenicom da ga godinama nećete videti. Danas ga možete viđati svakog dana, preko Skajpa ili drugih platformi. Digitalne tehnologije nude mogućnosti za rešavanje problema usamljenosti; one mogu pomoći ljudima da pronađu stvari koje ih zanimaju, ljude s kojima žele da se povežu i pomognu u održavanju odnosa", dodaje.
Šta možemo učiniti kako bismo se izborili s ovim problemom?
Božić i drugi praznici su često asocijacija na porodicu i prijatelje, pa se tokom ovih dana češće razmišlja o onima koji nisu tu. Međutim, stručnjaci ističu da se usamljenost ne oseća samo tokom prazničkog razdoblja.
"Leto može biti razdoblje godine kada se posebno osećamo usamljeno, jer tada se mnogo putuje."
Judit Merkies je rekla da bi na nivou pojedinca, svako trebalo da pokuša da napravi određena poboljšanja i iskorake u krugovima u kojima se kreće. S druge strane, vlade zemalja treba da osiguraju obrazovanje mladih na temu kako se pripremiti za život tako da mogu stvarati društvene veze.
"Učimo mlade stranim jezicima, ali ne i kako da se povežu. Moramo im objasniti šta znači povezati se s drugima. Šta je potrebno učiniti i kako? Takođe, treba prikazati stvarnu sliku, jer je slika koju često vidimo na društvenim mrežama nestvarna, ukrašena, gotovo bajkovita realnost. Nažalost, internet sve više ohrabruje obavljanje aktivnosti iz svojih domova, i sve je manje telesne interakcije među ljudima. Kako komunicirati, kako sretati jedne druge ako više ne postoji razlog za izlazak?", kaže.
.jpg)
.jpg "Na današnji dan: Titu dodeljen naziv narodnog heroja,")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar