Stanovnici ostrva Lord Hau štite svoj mali raj od turista i zagađenja

Lokalno stanovništvo želi da sačuva svoj mali raj, pa u njega mogu da dođu samo oni dubokog džepa i oni koji su spremni da se pridržavaju tamošnjih strogih pravila.
Stanovnici ostrva Lord Hau štite svoj mali raj od turista i zagađenja
Foto: Pixabay
Za sve u vezi s Lord Hauom, grebenima obrubljenim tropskim ostrvom koji se nalazi 780 kilometara severoistočno od Sedineja, može se reći da je idilično, osim za vatrenost kojom njegovi stanovnici štite svoj raj, piše BBC.
 
Hiljade raznolikih riba pliva u vodama Pacifika, polutropska kišna šuma puna je biljnih i životinjskih vrsta, ptice vam proleću iznad glave, pitome zbog nedostatka predatora, ljudi se voze biciklima 13 kilometara dugim stazama, kroz senovite tunele s palmama kraj puta, a deca idu bosonoga u školu. Ovde nema reklamnih plakata, nema ključeva za kuće, nema lokota za bicikle niti signala za mobilni telefon.
 
Na ostrvu Lord Hau retko na kojoj od 11 peščanih plaža se može videti više od dvoje ljudi kako se sunčaju, a najveći broj ljudi okuplja se na događaju prženja ribe jednom nedeljno.
 
Ovo ostrvo je dugo 11 kilometara i široko dva kilometra i okruženo je tirkiznom lagunom s koralnim grebenima i pod zaštitom je UNESCO-a od 1982. godine zbog svoje vulkanske geografije i retkih biljnih i životinjskih vrsta koje ga naseljavaju i koje se ne mogu naći nigde drugde na svetu.
 
Ipak, ovaj raj je poznat kao izuzetno skupo mesto za turiste. Iz Sidneja je jeftinije otputovati za Los Anđeles nego na ovo ostrvo, iako let traje samo dva sata. Restorani na ovom ostrvu su skupi, a cene smeštaja izuzetno visoke, ali bez obzira na to, sobu morate rezervisati godinu dana unapred. Kampovanje nije dopušteno i nema jeftinih smeštaja, a krstarenje je zabranjeno.
 
Znači li to da je Lord Hau najekskluzivnije australijsko ostrvo i sklonište za bogataše koji ne žele da sretnu druge turiste? Odgovor na ovo pitanje je ne i cene i ostala pravila su ovakva samo zbog toga da bi se ovo ostrvo što bolje sačuvalo.
 
Ostrvo je otkriveno 1788. godine i na njemu nije bilo ljudi, a današnji stanovnici su potomci prvih evropskih doseljenika iz 1833. godine. Za njih je ovo ostrvo bilo raj sve dok vek kasnije prvi turista nije kročio na njega, krajem četrdesetih godina 20. veka.
 
Mnogo pre eko-turizma, 1981. godine, zbog zabrinutosti od prevelikog broja turista, oko 350 lokalnih stanovnika izrazilo je zabrinutost zbog ugrožavanja životnih staništa, životinjskih vrsta i zagađenja, pa su sastavili Odbor ostrva Lord Hau, koji se sastojao od četiri lokalna stanovnika i tri člana vlade Novog Južnog Velsa, i doneli odluku da na ostrvu ne može biti više od 400 posetilaca u jednom trenutku i tako je ostalo do danas.
 
Ovo ostrvo ima stroga pravila i politiku za očuvanje životne sredine. Automobile koriste samo stanovnici kojima su oni nužni, a Odbor se mora konsultovati pre rušenja svakog stabla ili presađivanja biljke iz prirode u kuću.
 
"Među sobom se šalimo da nam treba dozvola da okopamo i svoju baštu. Optužuju nas da imamo ludu birokratiju, ali naš cilj je da očuvamo ovo jedinstveno i osetljivo okruženje", kaže Klajv Vilson, tamošnji stanovnik i turistički vodič.
 
Lokalni stanovnici uzgajaju voće i povrće, dok im se deo namirnica dostavlja s kopna. Oni su veoma posvećeni reciklaži. Organski otpad iz kuća, restorana i kanti za otpatke, kao i kanalizacijski otpad, papir i karton koriste se da se napravi đubrivo koje stanovnici upotrebljavaju u obrađivanju zemlje. Plastika koja se može reciklirati, aluminijum i staklo odvoze se na najbližu susednu obalu i prodaju, a predmeti koji se ne mogu reciklirati sabijaju se i odlažu na deponiju u Novom Južnom Velsu, budući da na ovom ostrvu nema odlagališta. Kako se odvoženje starih delova namještaja mnogo naplaćuje (prevoz kauča do otpada može koštati i do 1.200 dolara), stanovnici se retko odlučuju na kupovinu novog nameštaja.
 
Račun za struju je takođe veoma visok, a novi dugoočekivani sistem  na solarnu energiju, koji će smanjiti troškove i zagađenje, očekuje se da bude završen 2020. godine. Zbog velikih troškova lokalni poslovi su drugačiji nego u svetu i nisu štetni za životnu sredinu.
 
Pejzaž na ovom ostrvu je raznolik, iz guste kišne šume prelazi na strme planine, a broj aktivnosti koje možete raditi napolju je veoma veliki – možete surfovati, voziti bicikl, kuglati na travi ili voziti kajak.
 
Na ovom ostrvu može se videti čak 170 vrsta ptica koje tu žive ili ga posećuju zato što na njemu nema prirodnih predatora kojih bi se plašili. Na planinama koje liče na predele iz Tolkenovih priča može se videti čvornato drveće, razne vrste orhideja i druge biljne vrste.
 
Ovde možete posetiti i intrigantni Muzej ostrva Lord Hau u kojem se čuvaju predmeti iz lokalnog nasleđa, istorijski artefakti, olupine brodova pronađene u blizini i mnoge druge stvari.
 
"Ljudi pričaju o ostrvu Galapagos zbog njegove povezanosti s Darvinom, ali Lord Hau ima mnogo više raznovrsnosti i netaknut je – ostrvo je manje-više isto kao i kad je otkriveno i svi se trudimo da ga vratimo u stanje u kojem je bilo pre nego što su ljudi došli na njega", kaže Ijan Haton, kustos tamošnjeg muzeja.
 
Divlje mačke, koze, svinje i pacovi su iskorenjeni, jer su desetkovali endemsku floru i faunu. Životinje koje su živele na ovom ostrvu tako su spasene od istrebljenja.
 
Osim toga, Lord Hau je vodeće mesto na svetu po iskorenjivanju korova koji šteti drugim biljkama, a 2018. Odbor ovog ostrva dobio je najprestižniju ekološku nagradu u Australiji za dugu istoriju programa za očuvanje i konzervaciju.
 
Britanski izdavač Lonely planet svrstao je Lord Hau na popis 10 mesta koja treba posetiti u 2020. godini, ali bez obzira na to što im to laska i što su primili veći broj poziva turista, lokalni stanovnici ostaju pri svojoj odluci o ograničenju na najviše 400 posetilaca.

Komentari 0

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Život - Magazin

Mladić se probudio na sopstvenoj kremaciji

Rohitaš Kumar (25) oz Indije, koji je bio proglašen mrtvim, probudio se na sopstvenoj kremaciji, neposredno pre nego što je trebalo da bude spaljen, jer lekar nije uradio obdukciju.

Da li čovek zaista ima pet čula?

Slika sveta koji poznajemo konstruiše se u našem mozgu. Kako do toga dolazi? Putem brojnih receptora informacija koje dolaze iz naše okoline.