Zašto ljudi zbog virusa korona panično kupuju toalet papir?

Kad je epidemija virusa korona, službeno nazvana Kovid-19 izbila i počela iz Kine širiti svetom, zaštitne maske bile su prvi proizvod na koji su ljudi navalili i koji je nestao iz apoteka. Zatim su kupci, u navali na prodavnice, ispraznili police s antibakterijskim sredstvima, vlažnim maramicama i sapunima, a negde i s trajnom hranom.
Zašto ljudi zbog virusa korona panično kupuju toalet papir?
Foto: 021.rs
Sad je zbog paničnog zgrtanja zaliha, u nekim delovima sveta, u prodavnicama počelo da manjka i toalet-papira, piše CNN. Trgovinski lanci u SAD-u i Kanadi počeli su da ograničavaju broj pakovanja toalet papira koje kupci mogu da kupe odjednom. U Australiji su prodavnice unajmile obezbeđenje da kontrolišu kupce.
 
Jedne australijske novine otišle su tako daleko da su štampale osam dodatnih praznih stranica u nedavnom izdanju kao zamenu za toalet papir, u slučaju da čitaocima ponestane. 
 
Jasno je koja je primarna svrha toalet-papira. No, budući da, za razliku od maski i sredstava za dezinfekciju ne nudi nikakvu zaštitu od virus korona, a za razliku od hrane nije nužan za preživljavanje, nameće se pitanje zašto ga ljudi sad kupuju u velikim količinama?.
 
CNN navodi pet glavnih razloga.
 
1. Ljudi pribegavaju ekstremima kad čuju kontradiktorne poruke
 
Kako tvrdi klinički psiholog i autor knjige "Psihologija pandemija" Stiven Tejlor, globalni odgovor na novi virus bio je opšta panika.
 
"S jedne strane, to je razumljivo, ali s druge strane je preterano. Možemo se pripremiti i bez panike", navodi Tejlor, profesor i klinički psiholog na Univerzitetu Kolumbija.
 
Novi virus korona izaziva strah kod ljudi jer je mnogo toga kod njega i dalje nepoznato. Kad ljudi čuju kontradiktorne poruke o riziku koji predstavlja i o tome koliko ozbiljno treba da se pripreme zbog njega, pribegavaju ekstremima, kaže Tejlor.
 
"Kad se ljudima kaže da nešto opasno dolazi i da sve što treba da čine je da peru ruke, taj se postupak ne čini proporcionalan pretnji. Posebna opasnost zahteva posebne mere opreza", smatra ovaj psiholog.
 
2. Neki reaguju na nedostatak jasnih uputstava od zvaničnika
 
Nekoliko zemalja već je uspostavilo masovne karantine, prvenstveno Kina i Italija. Ljudi koji kupuju toalet papir i druge potrepštine i namirnice verovatno se pripremaju za slučaj da se isto dogodi u njihovom gradu, kaže psiholog i profesor na Univerzitetu Karnegi Melon, Baruh Fišhof.
 
"Osim ako su ljudi čuli da zvaničnici obećavaju da će sve biti u redu, ostaje im da nagađaju kolika je verovatnoća da će im biti potrebno više toalet papira, pre nego kasnije. Činjenica da nema službenih obećanja može povećati tu verovatnoću", dodaje Fišhof.
 
3. Panična kupovina podstiče paničnu kupovinu
 
Slike praznih polica i natrpanih kolica za kupovinu preplavile su društvene mreže i medije. Ljudi koji do sada nisu panično kupovali vide prizore drugih uspaničenih kupaca, pretpostave da postoji razlog za paniku i navale na prodavnice, objašnjava profesor Tejlor.
 
"Mi ljudi, kao društvena bića, tražimo od drugih ljudi signale šta je sigurno i šta je opasno. Kada vidite nekoga u prodavnici ko panično kupuje, to može uzrokovati strah", dodaje ovaj psiholog.
 
Na taj način, baš kao u slučaju panične navale na banke, strah od nestašice rezultira pravom nestašicom. Dezinformacije koje se s lakoćom šire društvenim mrežama takođe pomažu u tome.
 
4. Poriv za preteranom pripremom je prirodan
 
Frenk Ferli, profesor na Univerzitetu Templ i bivši predsednik Američkog psihološkog udruženja, vidi određenu praktičnost u gomilanju zaliha.
 
Budući da američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) i druge nacionalne zdravstvene agencije savetuju da određeni delovi populacije - stariji ljudi i ozbiljni hronični bolesnici ostanu kod kuće koliko je moguće i izbegavaju kontakt s ljudima, prirodno je da ljudi žele da se pripreme na najgore, kaže profesor Ferli.
 
"Pretnja zarazom virusom korona izaziva psihološki osećaj da moramo preživeti, a to znači da moramo živeti koliko je moguće u kući bez da izlazimo i zato se moramo snabdeti potrepštinama, a to uključuje i toalet papir. Naposletku, ako ostanemo bez toalet papira, s čim ćemo ga zameniti?", kaže Ferli. 
 
Budući da se toalet papir neće pokvariti, lakše se odlučujemo na to da ćemo ga gomilati, nego na to da ćemo kupovati kvarljivu hranu.
 
5. Daje nam osećaj kontrole
 
Ljudi koji gomilaju zalihe misle na svoju porodicu i sebe kako bi se pripremili, kaže Tejlor. 
 
"Ljudi postaju teskobni pre nego što se zaista zaraze. Ne razmišljaju o posledicama gomilanja stvari kao što je toalet papir."
 
Takve pripreme daju im osećaj kontrole u situaciji u kojoj se osećaju bespomoćno.
  • Aurora

    23.03.2020 11:53
    Nema šale
    Nešto slično ali mnogo opasnije nego 90-te.I otud pomama i strah od nestašice.
  • Peedja

    13.03.2020 15:48
    Moze i voda
    Znaci ko nema WC papira gotov je...
  • Snezana

    12.03.2020 19:53
    Toalet papir I korona
    Nestasica toalet papira je jer se pri svskom pranju bilo cega ne sme brisati dva puta istim ubrusom a krpe I peskire izbegavati. Duvanje nosa takodje u papir jednom i baciti , te je toalet papir najisplativiji I najekonomicniji.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Život - Magazin

Mladić se probudio na sopstvenoj kremaciji

Rohitaš Kumar (25) oz Indije, koji je bio proglašen mrtvim, probudio se na sopstvenoj kremaciji, neposredno pre nego što je trebalo da bude spaljen, jer lekar nije uradio obdukciju.

Da li čovek zaista ima pet čula?

Slika sveta koji poznajemo konstruiše se u našem mozgu. Kako do toga dolazi? Putem brojnih receptora informacija koje dolaze iz naše okoline.