Mada su istraživači iskopali i istražili lokalitet još uvek nisu shvatili tačnu svrhu te građevine, piše CNN.
Ovo nije prva "kuća mamuta" koja je nađena u Rusiji, ali je najstarija i najveća. Njen prečnik je veći od 12,5 metara.
Šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka naučnici su na istom području pronašli slične, manje građevine koje su nazvali Kostenki 11. Lokalitet se nalazi 500 kilometara južno od Moskve i sada je dom Državnog arheološkog muzeja-rezervata Kostenki.
Stručnjaci su rad na ovom lokalitetu započeli 2015, a iskopavanje je trajalo tri godine. Studija koja detaljno opisuje njihova otkrića objavljena je ove nedelje u časopisu Antikvitet.
Ovakve građevine od kostiju mamuta, koje datiraju iz ledenog doba, pronađene su širom istočne Evrope. Na osnovu prethodnih otkrića, stručnjaci su do sada smatrali da su ih izgradili ljudi iz paleolita kako bi im služili kao stambeni objekti, odnosno služili kao utočište tokom oštrih zima. Temperatura tokom zime ledenog doba dostizala je do -20 stepeni Celzijusa.
Za izgradnju ovako masivnih građevina od kostiju stotinu mamuta trebalo je vremena; što je iznenađujuće jer populacija lovaca i sakupljača nikada nije provodila mnogo vremena na jednoj lokaciji.
"Kosti mamuta su vrlo teške, a izgradnja kružne strukture predstavlja ogromno ulaganje vremena i energije", rekao je Aleksander Prjor, vodeći autor studije i arheolog paleolita na Ekseter univerzitetu.
Prema studiji, kosti su poređane u neprekinut krug i građevina nije imala očiglednog ulaza. Do sada su istraživači u strukturi objekta identifikovali 51 mamuta i 64 lobanje. Unutar kruga, istraživači su takođe pronašli prve dokaze da je u njemu paljeno drvo. Ali u celini, nije bilo drugih naznaka dugotrajnog stanovanja u građevini. Naučnici zbog toga sada veruju da se ipak nije radilo o utočištu tokom zimskog perioda; zbog čega trenutno preispituju svrhu ovih masivnih, dugotrajnih struktura.
"Njima je to očigledno nešto značilo i vrlo je verovatno da je to bio ritualni element, čak i ako je struktura zapravo imala i neku praktičnu svrhu", rekao je Prjor.
Kako je prva "kuća mamuta" pronađena u Kostenki posle više od 40 godina, istraživači su za istraživanje lokacije iskoristili nove tehnike koje nisu bile dostupne za građevine koje su prethodno pronađene na tom području.
To je uključivalo flotaciju, nešto što je bilo prilično novo kada su iskopane druge građevine. Arheolozi koriste flotaciju da bi odvojili materijal od tla, koristeći vodu i sita. Ovo omogućava otkrivanje sitnih fragmenata koji mogu da pruže više detalja jedne veće priče. Flotacija je pomogla arheolozima da pronađu dokaze o mogućem izvoru hrane za lovce-sakupljače na tom mestu - osim mamuta.
"Pronašli smo komade mekog biljnog tkiva koje se obično nalazi u jestivim korenima ili gomoljima, koji nagoveštavaju biljnu komponentu hrane u ishrani ljudi", rekao je Prjor. "Ovi nalazi su važni, jer ilustruju kako su se naši preci prilagođavali da bi preživeli teška okruženja u prošlom ledenom dobu koristeći resurse koje su pronalazili oko sebe."
Zašto baš kosti mamuta?
Flotacija je takođe otkrila sitne komade ugljenisanog drveta, prvi dokaz da su ljudi palili vatre u građevini od kostiju mamuta. I to sugeriše da je drvo još uvek bilo resurs koji su koristili lovci-sakupljači tokom ledenog doba. Druga područja u severnoj Evropi u to vreme bila su opustošena i ukazuju na to da je drvo bilo redak i dragocen resurs. Ovo možda otkriva zašto su izabrali Kostenki.
"Ovo pokazuje da je drveće i dalje bilo prisutno u životnoj sredini, uprkos tadašnjim otežanim klimatskim uslovima", kaže Prjor.
Ovo otkriće takođe otvara nova pitanja za istraživače, koji su verovali da su lovci-sakupljači izgradili ove građevine od kostiju mamuta, jer im drvo nije bilo na raspolaganju. Ovo govori da su izabrali kosti mamuta namerno. Zašto?
"Još nije jasno da li su ovo kosti mamuta koje su ljudi nedavno ulovili i ubili ili su ih uzeli od leševa životinja koje su uginule prirodnim putem", rekao je Prjor.
Istraživači planiraju da dodatno istraže lokaciju, u nadi da će odrediti svrhu građevine.
"Kostenki 11 je takođe prevelik da bi mogao biti dom", rekao je Prjor. "Teško je zamisliti kako bi se za ovoliku građevinu napravio krov korišćenjem materijala dostupnih u tadašnjem okruženju."
Jedna od hipoteza je i da je svrha lokacije bila skladištenje hrane, što im je pomoglo da prežive ledeno doba i njegove razorne zime.
.jpg)
.jpg "Na današnji dan: Titu dodeljen naziv narodnog heroja,")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar