U Italiji "balkonski šerifi" vređaju i cinkare i osobe sa invaliditetom

Posle više od 22.000 smrtnih slučajeva povezanih s novim virusom korona i više od mesec dana karantina, kriza u Italiji uzima danak i u društvenom smislu jer ljudi sve više pate od stresa.
Ulice su jezivo tihe. Tišina vlada u kancelarijama i čistim četvrtima Vićence i Padove, gradovima koji spadaju među najbogatije na severu Italije. Isto je i u mnogim drugim italijanskim pokrajinama, kazali su stanovnici Lombardije, Pijemonta i Emilije Romanje u telefonskim razgovorima za EUobserver.
 
Paolo je penzioner iz Padove. Skoro svaki dan izlazi iz kuće da kupi novine svojoj supruzi.
 
"Sećam se posleratne Italije. Bila je razorena, bili smo siromašni i gladni. Znao sam da sakupljam puževe i lovim žabe u prirodi kako bih doneo kući nešto za jelo. Ali ljudi nisu bili toliko nervozni i preplašeni", rekao je.
 
Prema ispitivanju koje su sproveli Institut Piepoli i Italijansko udruženje psihologa, 80 odsto Italijana je pod stresom zbog karantina. Milioni Italijana već imaju finansijskih poteškoća, a lokalni mediji objavljuju da se ispred zalagaonica stvaraju dugi redovi ljudi u nevolji. Ostavljaju satove, narukvice i nakit kako bi pozajmili novac za kupovinu namirnica.
 
Srednja klasa je takođe preplašena. Frančesko (nije njegovo pravo ime) je mladi advokat. 
 
"Moja kancelarija ima sve manje posla", rekao je EUobserveru. "Partneri su zabrinuti, i ako budu morali da 'režu glave', prvi koji će otpasti bićemo mi mladi."
 
Ne boji se gladi jer živi s roditeljima, ali je morao da smanji troškove. Odustao je od kupovine automobila, a roditelji od planiranih putovanja.
 
Luka Pekulo je psiholog iz Padove specijalizovan za psihološke posledice kriznih stanja. Prema njegovom mišljenju, Italijani su se prilično dobro prilagodili karantinu.
 
"Sada su bes i anksioznost uglavnom fokusirani na to da li će imati dovoljno sredstava za život, neizvesnost u vezi sa radnim mestom i školovanjem dece mesta", rekao je.
 
Zabrinutost izaziva anksioznost, a anksioznost donosi nesanicu, razdražljivost i agresiju: sve to može dovesti do svađa i sukoba.
 
Više nasilja
 
Za žene koje žive s nasilnim suprugom ili partnerom, situacija je dramatična.
 
"Nasilje nad ženama je raširen, ozbiljan i jako izražen kulturni fenomen u Italiji, premda je u skladu sa svetskim podacima", objasnila je Elena Biađioni, advokatica koja se bori protiv nasilja nad ženama. "Nije stvar u tome da karantin podstiče porodično nasilje, zlostavljači zlostavljaju nezavisno od toga. Ali u vanrednoj situaciji zbog koje ljudi moraju da ostanu kod kuće takve situacije se pogoršavaju", objašnajva ona.
 
Osim fizičkog, postoji i problem psihičkog nasilja. Balkoni više nisu samo pozornica za pevanje, koncerte i čitanje pesama. Umesto toga, postaju idealna pozicija za takozvane "šerife s balkona".
 
Oni koji se odvaže da odu u supermarket bez maske rizikuju verbalni linč, a agresivni građani umeju da s balkona uvredama zasipaju one koji trče, pak čak i roditelje koji šetaju s decom s invaliditetom.
 
U Lombardiji, komentatori tvrde da ljudi koji ne poštuju pravila o izolaciji postaju žrtveni jarci za propuste lokalnih političara u upravljanju krizom.

Komentari 0

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Život - Magazin

Mladić se probudio na sopstvenoj kremaciji

Rohitaš Kumar (25) oz Indije, koji je bio proglašen mrtvim, probudio se na sopstvenoj kremaciji, neposredno pre nego što je trebalo da bude spaljen, jer lekar nije uradio obdukciju.

Da li čovek zaista ima pet čula?

Slika sveta koji poznajemo konstruiše se u našem mozgu. Kako do toga dolazi? Putem brojnih receptora informacija koje dolaze iz naše okoline.