Nošenje maske postalo je uobičajeno u većem delu istočne Azije od epidemije SARS-a 2002. i 2003. godine. Maska je postala "svakodnevni, rekreacijski, personalizovani predmet", kaže medicinski antropolog Hristos Linteris.
U Japanu je nošenje maski poput hirurških uobičajeno tokom zime i u proleće, u oba slučaja kao zaštita od zaraze.
U Evropi je suprotno, ovde su maske retke. U Francuskoj, u skladu s postrevolucionarnim duhom prosvetljenja, "građanin se u javnosti predstavlja otkrivena lica", rekao je "Le Mondeu" antropolog Frederik Kek. To se vidi i po tome što ih mnogi Evropljani sada nose na neobičan način, ispod brade ili s otkrivenim nosom.
Dalje od Evrope, u Iraku se događalo da kupci koji izlaze iz prodavnice svoje maske daju onima koji upravo ulaze.
Pravila
U pedesetak zemalja nošenje maski obavezno je svuda u javnosti. Druge ih zahtevaju samo u određenim zonama, a treće samo preporučuju da se nose.
U Ujedinjenim Arapskim Emiratima izlazak bez maske kažnjava se s 200 dolara, a u Čadu i sa do 15 dana zatvora.
U američkom gradu Stilvoteru u Oklahomi gradonačelnik je morao da odustane od naredbe da se u prodavnicama nose maske jer su kupci, doživevši to kao napad na svoje građanske slobode, počeli da prete prodavcima.
Austrijanci ih poslušno nose i u prodavnicama i u javnom prevozu.
Francuske vlasti su u početku samo preporučile da se koriste, ali i to je izazvalo njihovu nestašicu.
Nedovoljna proizvodnja
Snabdevanje je predstavljalo veliki problem. Kina je, na primer, proizvodila 50 odsto globalnih potreba za hirurškim maskama i kad su počele da se naziru razmere zaraze, odlučila je da se najpre pobrine za svoje građane.
"Jednom kad je potreba za maskama eksplodirala, država je zabranila kineskim kompanijama da ih izvoze", kazao je David Gijo iz francuske firme za zaštitnu opremu "Delta Plus".
Međutim, pošto je kineski izvoz nastavljen, potražnja je toliko velika da je došlo do nestašica od Italije preko Španije do Egipta.
"Malo smo se zaneli s globalizacijom i mislili da će trgovina između zemalja uvek biti nesmetana. U krizi smo ustanovili da se svako brine za sebe", kazao je francuski ekonomista Stefan Bijon.
Cena
S obzirom na ogromnu potražnju i cene su skočile u nebo. U Libanu su, na primer, maske bile 25 puta skuplje nego pre pandemije.
Dve južnoafričke kompanije, "Sicuro Safety" i "Hennox Supplies", morale su da objasne tamošnjim tržišnim regulatorima zbog čega su podigle cene za hiljadu odsto.
"U Iraku je jedno pakovanje hirurških maski koštalo između 2.500 i 3.000 dinara, a danas košta 30.000 dinara", rekao je bagdadski apotekar Sajed Ali. Rast cena izazvao je pojavu falš maski na tržištu, ali i krađe iz bolničkih zaliha.
Kina je pojačala proizvodnju i od početka marta do kraja aprila izvezla više od 20 milijardi maski. Mnoge kompanije u svetu prenamenile su svoje uobičajene aktivnosti u njihovu proizvodnju. Tako su, na primer, radnici dvadesetak marokanskih kompanija proizvodili 10 miliona maski na dan.
Francuska država odredila je da maksimalna cena maske može biti 95 centi, a italijanska 50 centi.
Marokanski kralj odobrio je posebne subvencije pa ih u toj zemlji prodaju za samo osam centi.
I u Izraelu je država morala da interveniše kako bi cene maski spustila za dve trećine. Sada i tamo osnovni hirurški model košta oko jedan evro. Visoke cene nagnale su mnoge širom sveta da sami naprave maske od različitih materijala.
Iskoristi i baci
Mnoge zemlje nemaju jasne smernice o tome šta učiniti s iskorišćenim maskama. Ljudi ih često bacaju zajedno s kućnim smećem.
Francuska kompanija za recikliranje "Citeo France" savetuje da se "maske i rukavice odlažu u čvrste najlon kese". One treba da budu dobro zatvorene, ostavljene preko noći i tek onda bačene u kante za smeće. Nadležne službe bi potom trebalo da ih odnesu na spaljivanje.
Neretko se mnoge iskorišćene maske bacaju van kanti i kontejnera. Hongkonški Greepeace se žali da se uglavnom bacaju po parkovima, a Kinezi su mnoge primetili i na plažama, što je štetno jer mnoge maske sadrže polipropilen, materijal kojem su potrebne decenije da se razgradi u tlu ili u okeanima.
.jpg)
.jpg "Na današnji dan: Titu dodeljen naziv narodnog heroja,")
Komentari 2
Filip
Filip
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar