Kineski tai či na Uneskovoj listi nematerijalnog kulturnog nasleđa

Kineski tai či, drevna borilačka veština i sada popularan oblik vežbanja, upisan je na reprezentativni spisak nematerijalne kulturne baštine Uneskoa.
Kineski tai či na Uneskovoj listi nematerijalnog kulturnog nasleđa
Foto: Pixabay
Uključivanjem tai čija Kina ima 42 stavke na Uneskovoj listi nematerijalne kulturne baštine, što je najviše za jednu zemlju, objavilo je Ministarstvo kulture i turizma Kine.
 
Za listu Uneskoa prijavljena je i "Vangčuan ceremonija i srodne prakse za održavanje veze između čoveka i okeana", koju je nominovala Kina zajedno sa Malezijom, prenela je Kineska medijska grupa (CMG).
 
Ukupno 50 predloga za listu podnelo je 57 zemalja tokom 15. zasedanja Uneskoa, koje se održava onlajn, od ponedeljka do subote.
  • Ns 49

    19.12.2020 07:02
    Tai či je fenomenalan a ko ga koristi zna da mnogi problem u telu trenutno nestaju kao što su sniženje pritiska, glavobolja, ukočenost u leđima i slično. Samo ga treba malo savladati i to ne mnogo. Nije čudo da Kinezi pre početka radnog vremena ili u pauzi izađu napolje i koriste ga da bi obnovili organizam.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Život - Magazin

Mladić se probudio na sopstvenoj kremaciji

Rohitaš Kumar (25) oz Indije, koji je bio proglašen mrtvim, probudio se na sopstvenoj kremaciji, neposredno pre nego što je trebalo da bude spaljen, jer lekar nije uradio obdukciju.

Da li čovek zaista ima pet čula?

Slika sveta koji poznajemo konstruiše se u našem mozgu. Kako do toga dolazi? Putem brojnih receptora informacija koje dolaze iz naše okoline.