1421 - Više od 100.000 ljudi utopilo se u Holandiji kada je more probilo zaštitne nasipe.
1492 - Kristofer Kolumbo dobio je saglasnost i novac od španskog kralja Ferdinanda V i kraljice Izabele, da istraži "Zapadni okean". Na tom putovanju Kolumbo je otkrio američki kontinent.
1790 - Umro je američki naučnik i državnik Bendžamin Frenklin. Učestvovao je u pisanju "Deklaracije nezavisnosti", a kao neumoran borac za slobodu čoveka bio je poznat i slavljen i izvan SAD. Izumeo je gromobran i otkrio tok i karakteristike Golfske struje.
1814 - U Ugrinama, kod Bribira (Hrvatska) rodio se botaničar i prirodnjak Josif Pančić, prvi predsednik Srpske kraljevske akademije. Otkrio je novu vrstu endemsko-reliktnog četinara nazvanu "Pančićeva omorika". Osnovao je i uredio Botaničku baštu u Beogradu.
1860 - Crna Gora i Otomansko carstvo, posle turskog poraza na Grahovu, potpisale su protokol o razgraničenju kojim je Crna Gora faktički priznata kao samostalna država, iako formalno priznanje nije dobila.
1894 - Rođen je državnik i političar Nikita Hruščov, prvi sekretar CK KPSS od 1953. do 1964. i predsednik sovjetske vlade od 1958. do 1964. Na XX kongresu KPSS podneo je referat "O savladavanju kulta ličnosti i njegovih posledica", čime je počeo proces destaljinizacije SSSR.
1895 - Sporazumom u gradu Šimonoseki završen je kinesko-japanski rat. Kina je priznala nezavisnost Koreje, a ostrvo Formozu (Tajvan) predala Japanu. Tajvan je pod japanskom vlašću bio do 1945. godine.
1916 - Rođena je Sirimavo Bandaranaike, koja je jula 1960. postala premijer Cejlona (Šri Lanke), prva žena na takvoj dužnosti u svetu.
1924 - Rođen je vajar Jovan Kratohvil, profesor Univerziteta umetnosti u Beogradu, rektor od 1971. do 1973. godine. Autor je mnogobrojnih spomenika među kojima i sovjetskim ratnim veteranima na Avali.
1941 - Oficiri bojnog broda Kraljevske ratne mornarice Jugoslavije, Milan Spasić i Sergej Mašera, potopili su u Tivatskom zalivu razarač "Zagreb" i potonuli zajedno s njim odbivši da izvrše naređenje o predaji broda italijanskoj mornarici posle kapitulacije Jugoslavije.
1957 - Kiparski arhiepiskop Makarios vratio se u Atinu posle 13 meseci egzila na Sejšelima. Iste godine Makarios je s britanskom vladom počeo pregovore o nezavisnosti Kipra, a u decembru 1959. izabran je za predsednika Republike Kipar.
1961 - Uz podršku SAD, kubanski desničari u egzilu iskrcali su se u "Zalivu svinja" u nameri da obore režim Fidela Kastra. U trodnevnim borbama ubijeno je oko 100, a zarobljeno više od hiljadu napadača.
1969 - Lider Komunističke partije Čehoslovačke Aleksandar Dubček (Alexander Dubcek) podneo je ostavku posle kraha reforme nazvane "Praško proleće". Zamenio ga je Gustav Husak.
1975 - Crveni Kmeri zauzeli su glavni grad Kambodže Pnom Pen i započeli vladavinu terora tokom koje je ubijeno više od milion ljudi.
1977 - U Lihtenštajnu prvi put su glasale žene.
1983 - Indija je lansirala prvi veštački satelit.
1993 - U UN je usvojena rezolucija kojom je zaprećeno oštrijim sankcijama SR Jugoslaviji, ukoliko bosanski Srbi ne potpišu do 26. aprila Vens-Ovenov mirovni plan za Bosnu.
1993 - Umro je Turgut Ozal, predsednik Turske od 1989. godine.
1996 - SAD i Japan potpisali su deklaraciju o saradnji u bezbednosti prema kojoj SAD zadržavaju nivo vojnih snaga u Japanu i ostalim delovima Azije.
1997 - Umro je Haim Hercog (Chaim Herzog) predsednik Izraela od 1983. do 1993. godine.
2004 - U izraelskom raketnom napadu u Gazi ubijen je lider palestinskog radikalnog pokreta Hamas, Abdel Aziz al-Rantisi.
2007 - U masakru u studentskom domu na Tehničkom univerzitetu u Bleksburgu u Virdžiniji, ubijena su 33 studenta, a ranjeno njih 29. Napadač dvadesettrogodišnji student tog univerziteta Seng Hui Čo iz Južne Koreje i sam je stradao u ovom najvećem masakru na jednom Univerzitetu u istoriji Sjedinjenih Američkih Država.
2010 - Umrla je američka filmska montažerka Didi Alen (Dede Allen) koja je radila na filmovima "Boni i Klajd", "Pasje popodne", "Serpiko" i "Boja novca". Ona je 1967. postala prva montažerka koja se kao pojedinac iz svoje branše pojavljuje na špici filma "Boni i Klajd" za koji je nominovana za Oskara.
2014 - Umro je kolumbijski pisac i nobelovac Gabrijel Garsija Markes (Garcia Marquez), jedan od najznačajnijih pisaca na španskom jeziku. Autor je brojnih književnih dela, a među najpoznatijima su "Sto godina samoće", "Ljubav u doba kolere", "Pukovniku nema ko da piše", "Jesen patrijarha".
2019 - Predsednik Izraela Ruven Rivlin imenovao je Benjamin Netanjahua za kandidata za premijera, što je četvrti uzastopni mandat Natanjahua na čelu vlade.
.jpg "Na današnji dan: Titu dodeljen naziv narodnog heroja,")
Komentari 2
Ranko
Dragan
dodao bih jos: "Поред громобрана пронашао је Франклинову пећ, бифокалне наочари и направио је прву машину за умножавање. Први је увео улично осветљење и реорганизовао је амерички поштански систем.[3] Његов најпознатији научни рад, везан је за електрицитет. Развио је модел електричне струје као флуида схватајући да је она у ствари кретање наелектрисаних честица. Основао је прву јавну библиотеку у Америци, филозофско друштво Пенсилваније и „Академију“ која је прерасла у Универзитет Пенсилваније.[4] За њега се везује и чувени експеримент са пуштањем змаја. Тада је доказао да је гром једна врста електричне варнице."
https://sr.m.wikipedia.org/sr-ec/%D0%91%D0%B5%D0%BD%D1%9F%D0%B0%D0%BC%D0%B8%D0%BD_%D0%A4%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%BA%D0%BB%D0%B8%D0%BD
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar