Jastozima i džointovima mame ljude da se vakcinišu - istoričar medicine objašnjava zašto to deluje

Širom sveta se građani motivišu na vakcinaciju podelom novca ili čak porcija vola na ražnju, jastoga i džointa. Stručnjaci kažu da u svakom društvu ima mnogo neodlučnih ili lenjih da prime vakcinu.
Jastozima i džointovima mame ljude da se vakcinišu - istoričar medicine objašnjava zašto to deluje
Foto: Pixabay
Ove akcije ciljaju njih.
 
U Sjedinjenim Američkim Državama je gotovo polovina građana primila barem jednu dozu vakcine, a oko 38 odsto je primilo i drugu. Ali, sada broj vakcina daleko prevazilazi potražnju. Zato aktivisti, vlasti i preduzeća već neko vreme pokušavaju da motivišu ljude da dođu na vakcinaciju - pa i neobičnim akcijama.
 
Vlasti američke savezne države Ohajo svake sedmice organizuju lutriju - građani koji su se vakcinisali mogu osvojiti i milion dolara. U Njujorku je krajem aprila svaka osoba koja je primila prvu dozu cepiva imala pravo na besplatni džoint. Država Mejn je uz vakcinu delila besplatne lovačke licence, a grad Nju Orleans pola kilograma jastoga.
 
U kragujevačkoj kafani "Biblioteka kod Milutina" organizovana je vakcinacija, a i okretanje vola na ražnju. Ko primi vakcinu, dobije porciju. Država daje 3.000 dinara za one koji zavrnu rukav, a tržni centri ili apoteke dele vaučere i popuste. 
 
I u drugim delovima sveta se dolazi na kreativne ideje kako bi se povećao broj vakcinisanih. U indijskom Rajkotu zlatari vakcinisanim ljudima poklanjaju zlatne ukrase za nos, a u rumunskoj Transilvaniji moguće je primiti vakcinu i u Drakulinom dvorcu - prigodno se vakcinisanima dele i diplome kojima se "verifikuje" njihova besmrtnost.
 
Iako su neki od ovih podsticaja na prvi pogled bizarni, taj pristup nije nikakva novost.
 
"Sličnih je akcija bilo već početkom 19. veka kada su se ljudi vakcinisali protiv boginja. I tada je cepivo bilo novo, a skepsa dosta velika. Zato su vlasti delile prehrambene namirnice, poklanjale slatkiše ili čak medalje kao potvrde o vakcinaciji", kaže istoričar medicine Malte Tisen.
 
Skepsa uprkos podsticajima
 
Skepsa je stara koliko i vakcina. I odavno je to veliki problem, kako kažu nadležne institucije. Već krajem 2018, pre izbijanja pandemije korone, Svetska zdravstvena organizacija je saopštila da je "nespremnost na vakcinaciju" jedna od deset najvećih zdravstvenih opasnosti u svetu.
 
Razlozi za to su itekako raznoliki, tvrdi Tisen.
 
"Najpre, vakcinacija je u kontradikciji za zdravim razumom. Nešto mi biva ubrizgano u telo, nešto zbog čega se mogu razboleti, i to bi onda trebalo da me zaštiti", kaže Tisen.
 
Vakcinacija se često doživljava kao veštačka "intervencija" u prirodni tok stvari, dodaje sagovornik Dojče velea.
 
"Postoje i neke predstave da je za prirodni proces razvoja tela bolje svojevrsno očvršćivanje, znači apsolviranje neke bolesti."
 
A osim toga su, kaže Tisen, mnoge kampanje vakcinacije u industrijskim zemljama postale žrtve sopstvenog uspeha.
 
Bez obzira radi li se o rubeoli, tifusu, dečijoj paralizi ili boginjama... 
 
"Iz naše je svesti gotovo u potpunosti nestala predstava da su zarazne bolesti nešto opasno - i to upravo zahvaljujući tome što smo ih dobrim delom eliminisali efikasnom vakcinacijom pedesetih i šezdesetih godina."
 
Vakcinacija se doživljava i kao deo nacionalnog zdravstvenog programa.
 
"Zato se kod vakcinacije uvek radi i o tome koliko ja u stvari verujem državnim institucijama", kaže Tisen.
 
A to se, kako napominje ovaj stručnjak, pokazalo i u Francuskoj, gde je nepoverenje prema državnim institucijama tradicionalno veće nego u Nemačkoj.
 
Upravo se ti argumenti mogu pronaći u istraživanju američkog zavoda za statistiku prema kojem više od petine Amerikanaca još uvek okleva. Nepoverenje prema cepivu, ali i prema vlastima, su među najčešće navedenim argumentima protiv vakcinacije. Više od 20 odsto ispitanika je reklo: "Jednostavno ne verujem da mi to treba."
 
Protivnici, skeptici, gunđala
 
I upravo u tome mnogi, a ne samo Malte Tisen, vide i najveći problem. Često ljudi koji ne prime vakcinu uopšte nisu neki odlučni protivnici vakcinacije. 
 
"Prvo imamo gunđala za koje je ovo i pitanje komocije. Onda imamo skeptike, ljude koji nisu načelno protiv vakcinacije, ali žele da sve znaju u detalje. I tu su onda još i protivnici cepljenja, oni su generalno protiv vakcinacije i argumentuju uz pomoć teorija zavere. Ali ta treća grupa je najmanji deo populacije", kaže ovaj istoričar.
 
Načelno, kako napominje Tisen, kod dosadašnjih kampanja vakcinacije uočen je udeo od dva do pet odsto apsolutnih protivnika vakcinacije.
 
"S njima se mora živeti, s drugima se može pričati", kaže Tisen.
 
No, danas ljudi uopšte ne moraju da dođu na vakcinaciju, već cepivo može da dođe do njih preko mobilnih timova ili vakcinacija u tržnim centrima. Tako je u Srbiji nastala jagma za vaučerima (i vakcinom), a u Nju Orleansu je šezdeset kilograma rakova podeljeno za samo tri sata.
 
"To možda u prvi mah zvuči banalno i smešno, pola kila jastoga za jednu vakcinu. Ali upravo to otkriva važnu stvar: da su ljudi lenji. Takođe, što je neki proces jednostavnije organizovan, on je i uspešniji. I upravo to je često rešenje problema", priča Tisen.

Komentari 0

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Život - Magazin

Da li čovek zaista ima pet čula?

Slika sveta koji poznajemo konstruiše se u našem mozgu. Kako do toga dolazi? Putem brojnih receptora informacija koje dolaze iz naše okoline.