VIDEO: Testiranje oružja nanosi veliku štetu vodenom svetu

Američka mornarica nedavno je testirala otpornost njenog najnovijeg i najsavremenijeg nosača aviona "USS Džerald Ford", a tom prilikom detonirano je 18 tona eksploziva.
Ova količina eksploziva dva puta je veća od one koju poseduje najmoćnija nenuklearna bomba (MOAB), a eksplozija je bila tolike jačine da je američki Geološki institut istu registrovao kao zemljotres jačine 3,9 stepeni.
 
Posle objave snimka ovog testiranja, u javnosti se pokrenula debata o tome koliko zapravo ovakva vrsta testiranja nanosi štete živom svetu u samom okeanu. 
 
 
Kako kaže BBC-jev urednik za nauku, Dejvid Šukman, ukoliko je eksplozija dovoljno velika da ošteti ratni brod, ona je sigurno dovoljno jaka da ubije morske životinje.
 
"Ribari koriste dinamit da bi ubijali ribe, a tako znamo da su eksplozivi smrtonosni po morska stvorenja. Samim tim velike eksplozije ubijaju mnogo njih", ističe Šukman.
 
Da bi manji morski sisari u prečniku od kilometar ili dva od mesta same eksplozije vrlo verovatno stradali, a oni u prečniku od 10 kilometara pretrpeli trajne povrede poput gubitka sluha smatra direktor Zaštite morskih sisara pri nevladinoj organizaciji "Savet za odbranu prirodnih bogatstava", Majkl Jasni.
 
"Povreda sluha ima ogromne posledice po neka okeanska stvorenja", potvrđuje on.
 
Dejvid Šukman potvrđuje da zvučni talasi koje kitovi koriste za komunikaciju mogu da putuju više od stotinu milja, te i da su oni od vitalnog značaja za ove životinje.
 
"Zamislite samo koliko udar ekstremno glasne buke od eksplozije može da utiče na njihov sluh. Morski sisari su vrhunski ronioci, kao na primer kljunasti kitovi, koji mogu da rone i do 2.000 metara ispod površine okeana. Vidljivost pod vodom se brzo smanjuje i na kilometar dubine počinje tamna zona, tako da u tim dubinama kitovi koji su gluvi ne mogu da se kreću", poručuje Šukman.
 
Podvodna detonacija eksploziva za posledicu ima udarni talas i akustičnu energiju, a postoje brojni slučajevi krupnih okeanskih sisara povređenih prilikom testiranja oružja. 
 
Naime, najmanje osam delfina ogluvelo je i na kraju stradalo u avgustu 2019. godine, posle eksplozije u Baltičkom moru, u čišćenju mina iz Drugog svetskog rata.
 
Takođe, pre deset godina u Škotskoj, 39 pilot kitova sa dugim perajima nasukalo se u zalivu tokom visoke plime, a 19 ih je na kraju uginulo. Izveštaj britanske vlade pokazao je da su obližnje operacije uklanjanja bombi u danima pred tragediju "jedini eksterni događaj sa potencijalom da izazove" da se kitovi nasukaju.
 
Američka mornarica tokom 2013. godine sama je priznala da bi obuka i testiranje mogli da izazovu smrt stotine kitova i delfina, a takođe i da rane hiljade njih u narednih pet godina.
 
Ako su brojevi ovoliko izraženi kada je reč o krupnijim morskim vrstama, velika je verovatnoća da su sitnija stvorenja još ugroženija.
 
Ekspert za podvodnu akustiku, Piter Vord, proučavajući uticaj podvodnih eksplozija na životnu sredinu u svojoj studiji tokom 2015. godine ističe da što je životinja veća, ima veće šanse da preživi eksploziju.
 
"Tipične podvodne mine sa 450-680 kilograma razornog eksploziva uopšteno izazivaju smrtnost na razdaljini od 300 do 630 metara. Mnogo veće eksplozije dovode do smrtnosti na mnogo većim razdaljinama", zaključuje Vord.
  • Ema

    28.06.2021 17:32
    Čemu služi osim ubijanja
    Tužno

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Život - Magazin

Da li čovek zaista ima pet čula?

Slika sveta koji poznajemo konstruiše se u našem mozgu. Kako do toga dolazi? Putem brojnih receptora informacija koje dolaze iz naše okoline.