Drevna solarna opservatorija deo svetske baštine

Najstarija solarna opservatorija u Americi dobila je status Uneskove svetske baštine i proglašena "remek-delom ljudskog stvaralačkog genija".
Arheološka ruševina Čankilo stara je 2.300 godina, nalazi se u pustinjskoj dolini na severu Perua.
 
Trinaest kula koje se poravnavaju na grebenu, najpoznatija su karakteristika drevnog nalazišta koje datira između 250 i 200 godina pre nove ere.
 
Kule su funkcionisale kao kalendar, koristeći sunčeve lukove u izlasku i zalasku kako bi obeležili ne samo ravnodnevnice, već precizno odredili doba godine u roku od jednog ili dva dana.
 
Lokalitet uključuje i impozantni kompleks na vrhu brda sa trostrukim zidovima, poznat kao Utvrđeni hram, smešten u neplodnom pejzažu doline reke Casme.
 
Ivan Gezi, direktor programa Čankilo rekao je da, iako je "bio preplavljen emocijama" nije se iznenadio što je Unesko proglasila Čankilo dostojnim uvrštavanja na listu.
 
"To je jedina opservatorija iz drevnog sveta za koju znamo da je kompletan godišnji solarni kalendar", rekao je Gezi.
 
"Kule su postavljene na takav način da se tačno podudaraju sa kretanjem sunca tokom cele sezonske godine sa dve vrlo dobro definisane tačke gledanja. Ovo nema paralelu nigde u Americi i svetu", komentarisao je Gezi.

Komentari 0

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Život - Magazin

Da li čovek zaista ima pet čula?

Slika sveta koji poznajemo konstruiše se u našem mozgu. Kako do toga dolazi? Putem brojnih receptora informacija koje dolaze iz naše okoline.