Grčka ponovo traži od Britanije vraćanje blaga iz Partenona

Autor: Rojters, RTS

Život

14.11.2021.

08:12

Grčki premijer Kirijakos Micotakis pozvao je britanske vlasti da započnu pregovore o vraćanju mermernih skulptura i reljefa iz Partenona, koje se nalaze u Britanskom muzeju u Londonu.

Grčka ponovo traži od Britanije vraćanje blaga iz Partenona

Foto: Pixabay (ilustracija)

Premijer Velike Britanije Boris Džonson rekao je u martu da je Britanija njihov legitimni vlasnik, odbijajući tada grčki zahtev za vraćanje 2.500 godina starih skulptura.

Micotakis je, na obeležavanju 75 godina od osnivanja Uneska, rekao da je to telo Ujedinjenih nacija načinilo ključan korak kada je priznalo da Britanija ima obavezu da ih vrati.

Od sticanja nezavisnosti 1832. godine, Grčka je više puta apelovala da se vrate skulpture poznate kao Elginove mermerne statue.

Ime su dobile po Tomasu Brusu, grofu od Elgina, koji ih je početkom 19. veka odneo iz Atine koja je tada bila pod vlašću Otomanskog carstva.

Britanski muzej u Londonu odbio je više zahteva za vraćanje skulptura, navodeći da je lord Elgin došao do njih legalnim ugovorom sa Otomanskim carstvom. Muzej navodi da je to baština čitavog čovečanstva.

Tomas Brus je u leto 1800. godine o svom trošku u Atinu doveo napuljskog slikara Lusijerija i još nekoliko crtača i modelara kako bi skicirao skulpture u Partenonu. Međutim, godinu dana kasnije dobio je dozvolu od Porte da ne samo da smeju da vrše popravke na Hramu idola, već i da može da odnese sve komade kamena i skulpture.

Isprva, lord Elgin nije želeo da odnese skulpture iz Atine, ali se na to odlučio jer je video da se istorijsko blago Partenona konstantno oštećuje. Kolekciju Elginovih mermernih statua ne čine samo skulpture i reljefi iz Atine, već i iz drugih delova Grčke koje je obišao.

Od 1803. pa naredne tri godine, uz ogromne troškove, trajao je transport oko polovine friza sa Partenona, petnaest metopa i sedamnaest delova reljefa, zatim jedne od karijatida i stubova iz Erehtejona.

Elgin je 1816. godine prodao kolekciju državi (Velikoj Britaniji) za 35.000 funti, više nego duplo manje od procene njegovih troškova koji su iznosili oko 75.000 funti. Od tada se kolekcija, često nazivana i "Elginov mermer", nalazi u Britanskom muzeju.

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Teme

ISTORIJA

Komentari 5

Hronološki Najpopularniji

Dejan

14.11.2021 • 14:16

Kupio od lopova

Kad bi Britanci vratili svim zemljama on sto su pokrali, uzurpirali ili dobili na nelegalan nacin, pasli bi travu.
Grcka, koja je bila pod okupacijom Otomanske imperije nije mogla da zabrani i da utice na iznosenje iz zemlje svog nacionalnog blaga.
Britanci su svega toga svesni, ali kao bivsa kolonijalna sila,koja je i sama pljackala sve zemlje, koja je okupirala, ne sme da napravi presedan, jer bi to pokrenulo lavinu.

4 3 +1
@Marija

14.11.2021 • 12:21

Ah da, jer Afrika je bila carobni kontinent nevidjenog uspeha, kulture i tehnoloskog napretka, deca su se kupala u rekama punih cokolade, ljudi hodali po poljima zlata i po prelepim poljanama bogatim stoke, svi su imali doktorate itd, bas kao i Amerika, ali zli beli covek je dosao i to sve unistio. Bolje pogledaj od Monti Pajtonovaca deo iz Zitije Brajanovo - What have the Romans ever done for us. Mozda shvatis da zli beli covek ipak nije toliko zao i da civilizacija ipak ima prednosti u odnosu na tribalizam...

9 16 -7
vojvodjanka

14.11.2021 • 11:12

pokradeno

Melina Merkuri i mnogi drugi GR umrtnici su se ceo život borili za povratak skulptura i reljefa ali nisu doživeli povratak.To što su oni dobili dozvolu od porte to u civilizovanom svetu ništa ne znači jer su bili okupatori i GR kultura ih nije zanimala tako da to nije opravdanje već bezobrazluk, konačno bi trebali da vrate.

7 3 +4

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.